Drugi svetski rat je doneo ponovo velika srpska stradanja a naročito u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj od strane ustaša. I posle rata uprkos pobedi, Srbi uspevaju da žive zajedno u istoj državi ali ne onoj koja se zove Srbija, već Jugoslavija. Cilj je bio slaba Srbija, jaka Jugoslavija. Na žalost te avnojske granice su ostale granice današnjih država i kroz poslednja dva veka svi narodi na Balkanu su imali pravo na samoopredeljenje, sem Srba. Oni su danas u staroj Srbiji (današnja Severna Makedonija) statistička greška, kao i u Hrvatskoj.
U Bosni ih čuva Republika Srpska a u Crnoj Gori se zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom grčevito bore da sačuvaju svoj identitet. Da ne pominjemo Kosovo i Metohiju jer svi znamo šta se dešava sa ovom srpskom teritorijom koju zapadne sile i dalje pokušavaju da otmu od Srbije, pa čak i iz duše i srca svakog Srbina. Kao što vidite, hronološki, vremenom Srbi ili nestaju, ili postaju druge nacije.
Srbi su i dalje kost u grlu zapadu čak i ovako teritorijalno rasparčani. Zašto? To čak ni istoričari ne mogu da objasne. Ono što je očigledno je bliska veza srpskog i ruskog naroda i tu možda leži objašnjenje. Jaka Srbija na Balkanu, znači i jači uticaj Rusije što naravno ne odgovara interesima zapada.
Poslednjih dana francuski vojni analitičari veštački stvaraju osećaj napetosti i strah od eventualnog sukoba u Bosni i Hercegovini uperujući prst u „problematične Srbe“ koji „pod uticajem Rusije žele da destabilizuju region“. Srbija i ovako rasparčana i ovako mala i dalje smeta. Smeta svaki Srbin bilo gde da se nalazi. Srbi nikada nisu bili pokorni i poslušni narod kao na primer Albanci. Ali su Srbi zbog te srčanosti i strasti prema svojoj zemlji mnogo stradali u istoriji. Zato se još manje vole na zapadu. Ipak zapad može da pokuša da uzme Srbima sve ali ne može nikada dušu.
Zbog toga je i jučerašnja vest o kandidaturi takozvanog „Kosova“ u savetu Evrope razočaravuća za sve nas. Pitamo se da li Srbija zaista ima interesa da uđe u Evropsku uniju koja dosta čini da oslabi tu istu Srbiju. I sama Evropska unija polako postaje mesto gde se odluke donose jednovoljno (vidimo kakve pritiske trpi Mađarska). Da li je Srbija spremna za to? Da li će Srbi prihvatiti da se u nekoj budućnosti više ne zovu Srbi već Evropljani? Svetosavski zavet nam ne dozvoljava da to prihvatimo.
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,