„Nakon raspada Sovjetskog Saveza, američka diplomatija dala je Gorbačovu usmene garancije da se NATO neće širiti na istok. Ipak, vremenom su u NATO primljene Poljska, baltičke zemlje, Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska. Angela Merkel se protivila prijemu Ukrajine, ali nakon njenog odlaska, Olaf Šolc je popustio pod pritiscima“.
„Rusija se obrukala u početnim fazama rata. Nisu ozbiljno pristupili problemu, ali su kasnije doveli iskusnije vojne stratege. Ukrajina jeste velika zemlja i gubici su ogromni, ali sada je rat ušao u fazu zamrznutog konflikta, gde se teritorije povremeno pomeraju u korist jedne ili druge strane. Ipak, mislim da će se ove godine doći do rešenja, naročito sa povratkom Donalda Trampa. Njegova administracija je jasno stavila do znanja da Ukrajina neće moći da povratiti teritorije koje je Rusija zauzela“.
Naš sagovornik ukazuje i na nedavne pregovore:
„U Rijadu su se nedavno sastali šefovi diplomatija Rusije i SAD. Ukrajina tu nije imala mnogo reči. On nije klasičan političar – ušao je u politiku kao glumac, jer su Ukrajinci bili razočarani političarima. To je slično kao kada bi u Srbiji neko poput Sergeja Trifunovića postao predsednik. Zelenski nije imao dalekosežnu viziju kada je rat počeo i verovatno nije bio svestan posledica“.
„Mislim da će ove godine rat doći do nekog rešenja. Putin želi da zadrži osvojene teritorije, a Tramp će želeti da pokaže da Ukrajina nije izgubila i da i dalje postoji. Ukrajina jeste izgubila mnogo ljudi i teritorije, ali je u rat ušla pod drugačijim okolnostima, uz podršku Bajdenove administracije. Tramp nema istu politiku i sada je sve drugačije. Svet se menja, a Ukrajina je u sve težem položaju“.
Ovo je jedno viđenje geopolitičkih tokova iz ugla politikologa. Kakav će ishod sukoba biti i kakve će posledice ostaviti na globalnom nivou, ostaje da vidimo.
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to