„Željni smo Srbije! Nije sve u parama. Ima nešto i u duši.“, Bajići se sa četvoro dece vratili u Srbiju

– Jeste da u Švedskoj lekar specijalista ima prosečnu platu oko 4.500 evra, a u Srbiji oko 1.700 evra. Ali, nije sve u parama. Ima nešto i u duši. Ne moramo da živimo istim standardom, možemo da vozimo i lošija kola. Važno nam je da će naše četvoro dece rasti u svojoj zemlji, među našim ljudima i na našim vrednostima, a mi se, konačno, vratiti kući – kaže za Kurir hirurg dr Boris Bajić, koji će sa suprugom Duškom, endokrinologom uskoro početi da radi u KBC „Dr Dragiša Mišović“, čim svi papiri budu završeni, prenosi Kurir. 

Ovaj bračni par postao je senzacionalna vest kada je predsednik države Aleksandar Vučić obznanio da se iz Švedske vraćaju u Srbiju. Ne mogu da se priviknu da je to toliko čudno i da su oni vest, jer njima je sasvim normalno da se vrate kući – svojoj Srbiji. To su, kako kažu, planirali još kada su otišli u Švedsku po završetka studija, na kojima su se i upoznali. Istu onu u kojoj je Boris, rođeni Sarajlija, s kratkim životom u Užicu, već bio sa porodicom od svoje osme godine. Ali je i došao u Beograd da studira i završi medicinu.

– Rođena sam Beograđanka. Ovo je moj grad, omiljeni. Kad smo kretali put Švedske, u kojoj nam zaista ništa nije falilo i gde sve funkcioniše, znali smo da ćemo se vratiti pošto tamo završimo specijalizaciju. Srbija je kuća i mi se samo vraćamo svojoj kući- kaže Duška, koja je inače bila student generacije, dok Boris dodaje:

– Možda je povratak za godinu ili dve ubrzao sin Miloš, koji ima 14 godina i koji je prošao sve kampove naše košarkaške reprezentacije. Talentovan je, sada je u Zvezdi, ima treninge non-stop. Deca su toliko srećna što su ovde da je to neopisivo, lako su se uklopili u školu, imaju drugare. Jeste u Švedskoj sve uređeno i fino, ali željni smo Srbije, naših ljudi, koji će ti uvek pomoći, druženja koga na svetu nema. Istina, željan sam i lepog vremena. Kad vidim sunce i nebo odmah navučem osmeh.

Imaju Bajići još tri ćerke, a najmlađa će u subotu proslaviti prvi rođendan. Deca srećna jesu, ali ona koja idu u školu, malo su i zatečena.

– Lepo su se uklopili, od malih nogu su učili i ćirilicu, ništa im nije problem. Samo što je škola zahtevnija, moraju više da uče nego u Švedskoj – s omehom vela Duška, koja je još minulog leta s decom došla u Beograd.

nastavak na sledećoj strani