Sporazumom iz Kompjenja je dogovoren prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.
„Nemci su to doživeli kao veliko poniženje, jer je njihova vojska smatrala da je nadomak pobede“, dodaje Antić. Smatrali su da im je „zabijen nož u leđa“, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju, navodi enciklopedija Britanika. Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat. Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.
„Srbija je potpisala poslednje primirje 13. novembra te godine, to je primirje saveznika s Mađarskom, ali je procenjeno da bi bilo besmisleno da Srbija obeležava dva dana posle svih ostalih“, ističe Antić.
„Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena. „Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu“, objasnila je 2012, kada je uveden ovaj praznik, Tanja Pušonja iz tadašnjeg Ministarstva rada za Politiku.
Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana – u Srbiji, Severoj Makedoniji i Grčkoj. Druga simbolika leži u činjenici da je ovo biljka feniks – kao što je srpska vojska, posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz rata kao pobednica. Postoje dve vrlo slične vrste – Natalijina ramonda i Srpska ramonda, koje su evoliurale tako da mogu da podnesu dugačke periode bez vode, objašnjava za BBC biohemičarka Marija Vidović.
„To je drevna biljka vaskrsnica. One nisu kao kaktus, ove biljke se potpuno osuše i deluju kao da su mrtve. „Međutim ako ih zalijete, za 24 sata oživeće isti ti listovi i zato je uzeta za simbol usrsksnuća srpske države i vojske“, napominje Vidović.
nastavak na sledećoj strani
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu
