Srbija ima dugu tradiciju balansiranja između različitih sfera uticaja. Još 1217. godine, kralj Stefan Prvovenčani krunisan je uz podršku Rimokatoličke crkve, dok je njegov brat Sveti Sava dve godine kasnije osigurao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve. Kasnije, tokom Hladnog rata, Jugoslavija pod Titom bila je lider Pokreta nesvrstanih, čuvajući distancu i od Zapada i od Sovjetskog Saveza.
Danas Srbija nastavlja tu politiku neutralnosti: nije uvela sankcije Rusiji, ali se približava Evropskoj uniji. Osudila je rat u Ukrajini na osnovu principa nepovredivosti granica, dok istovremeno neguje energetske veze sa Moskvom i vojnu saradnju sa Zapadom. Takav balans omogućava joj kredibilitet u očima obe strane.
Beograd se nameće kao idealno mesto za susret Trampa i Putina. Obojica lidera uživaju značajnu popularnost u Srbiji: istraživanja pokazuju da bi čak 59% Srba glasalo za Trampa da su američki građani, dok je Putin visoko cenjen zbog istorijskih, verskih i političkih veza sa Srbijom. Takođe, predsednik Vučić, koji je sačuvao kontakte sa obojicom lidera, može igrati ulogu pouzdanog posrednika.
U situaciji u kojoj se globalni poredak sve više polarizuje, potreban je faktor koji može poslužiti kao most između suprotstavljenih strana. Kao zemlja koja je iskusila razaranja rata, Srbija može doprineti dijalogu i traženju rešenja koje će obezbediti mir i stabilnost u Evropi. Predloženi samit u Beogradu mogao bi biti prvi korak ka tom cilju.
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma