Kada se čovek, koji je ceo svoj život i mladost posvetio stradanju jednog naroda daleko od svoje domovine, suoči sa udarcima onih od kojih bi trebalo da ima najveću podršku, osuda je blaga reč za ono što oseća svaki dobronamerni čovek. Francuz po rođenju, a Srbin po srcu i delima, Arno Gujon se već pune dve decenije beskompromisno bori za golu egzistenciju i dostojanstvo srpske dece i porodica na Kosmetu. Njegova ljubav prema Srbiji nije izmerena rečima, već tonama humanitarne pomoći, obnovljenim školama, farmama, crkvama i hiljadama dečjih osmeha koji su prvi put videli more.
Gledati kako se udara na čoveka koji je delima dokazao svoju odanost srpskom narodu više nego mnogi koji se u taj patriotizam zaklinju, predstavlja duboku nepravdu i moralni poraz onih koji te napade iniciraju. Umesto zahvalnosti za 20 godina neumornog rada, Gujon je prinuđen da brani čistotu svog dela od orkestriranih napada i laži. U nastavku prenosimo u celosti njegovu emotivnu, ali argumentovanu poruku publici i narodu kojem je posvetio život.
Pošto sam danima meta žestokih napada pojedinaca iz Beograda koji se zalažu za nezavisnot Kosova, želim da istaknem par činjenica da ne bude zablude među ljudima. Politika je jedno ali ova kampanja laži protiv naše humanitarne organizacije, koju nije čak ni Priština nikad pokrenula u takvoj meri, ne sme da ostane bez odgovora.
1. Naša humanitarna organizacija je osnova 2005. u Francuskoj. Ona je priznata kao organizacija opšteg interesa od strane francuske administracije i mora da poštuje stroge administrativne i finansijske propise. Svake godine državni revizor pregleda sve novčane transakcije, plate i projekte i ima obavezu da signalizira francuskim vlastima svaki prekršaj ili nedostatak u upravljanju organizacijom.
2. Za 20 godina nismo imali nijednu primedbu na rad ili na način kako upravljamo organizacijom (0 primedbi!).
3. Roba koju prevozimo na Kosovo i Metohiju (školski pribor, sportska oprema, odeća…) je nova i pažljivo odabrana. U pitanju je 56 šlepera humanitarne pomoći koji se plombiraju u EU na carini i otvaraju u Gračanici u magacinu Eparhije raško-prizrenske.
4. Svaki projekat se radi u saradnji sa Eparhijom i do sada smo renovirali 56 škola i vrtića, izgradili 16 farmi i poljoprivrednih objekata, podelili porodicama 335 plastenika, 650 stočnih grla, organizovali 56 konvoja humanitarne pomoći, obnovili 7 manastira i crkava, vodili 750 dece iz enklava prvi put na more. Svaki projekat je propraćen izveštajem, a svaki izveštaj je pregledan od strane francuskog revizora.
5. Naša humanitarna organizacija ima 12 000 donatora iz cele Francuske i spadamo u grupu od 1% najvećih udruženja u Francuskoj. Naši donatori su porodice, uglavnom Francuzi, koji saosećaju sa sudbinom hrišćanskih Srba koji stradaju u srcu Evrope.
6. Nismo nikada tražili ili dobili novčanu podršku ni od Brisela, USAID-a ili Soroša! Nikad nismo ni ucestvovali na konkursima koje objavljuje Republika Srbija! Od početka želimo da naša pomoć bude i simbol podrške francuskog naroda srpskom narodu.
7. Sve naše objave, časopisi, knjige, dokumentarci su na francuskom jeziku jer nam je cilj da pokažemo francuskoj publici u kakvim nehumanim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.
8. Zbog naše prepoznatljivosti na temu Kosova i Metohije u Francuskoj redovno dajemo intervjue televizijama, časopisima, novinama…
Ovo objavljujem zbog svih donatora, volontera i članova naše organizacije koje trenutno vređaju pojedini autošovinisti iz Srbije napadajući naš humanitarni rad koji traje dve decenije u korist srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Meta smo zato što smo jedina humanitarna organizacija u celoj Evropi koja je stala uz srpski narod kada su svi ostali podržavali Albance. Meta smo zato što radimo efikasno. Meta smo zato što nemamo nijednu mrlju. Meta smo zato što se ne predajemo i borimo se već 20 godina. Ovo je tek početak, borićemo se još.
Hvala svima na razumevanju i podršci.
P.S: žao mi je što moram i u Srbiji da se opravdavam, ali šta je tu je.
