„Sve što je rat tada doneo: izgnanstvo i patnju i nepravdu ne možemo nažalost ispraviti, ali danas u miru protiv nepravde možemo i moramo da se borimo. Nepravda je nekome oduzeti imovinu, a da o tome ne zna ništa. Nepravda je sada da onaj koji je morao da napusti svoje ognjište u ratu, sada u miru bude izbrisan iz registara. U 21. veku pravo na privatnu svojinu je osnovno ljudsko pravo. Ovom kampanjom branimo ljudska prava srpskog naroda poreklom iz FBiH i očekujemo podršku celokupnog društva u toj nameri“, rekao je Gujon na konferenciji za novinare kada je zvanično pokrenuo medijsku kampanju za zaštitu imovinskih prava Srba u BiH.
U mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, entitet, kanton ili opština, ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu, tako da izbegli i raseljeni Srbi, te njihovi naslednici, nemaju saznanja da je njihovo zemljište, ili zemljište predaka predmet postupka. Oko 400.000 lica, srpske nacionalnosti i dalje polažu prava na nepokretnosti u Federaciji BiH (u vlasništvu ili u posedu). Ukoliko se građanin izjasni da nije imao saznanja o raspisu moguće je produženje do godinu dana za prijavu, a imajući u vidu da vlasnička tužba kod imovine ne zastareva, naknadne ispravke pogrešnih upisa su moguće samo kroz sudski proces.
,,Radi zaštite prava pozivaju se vlasnici imovine ili njihovi naslednici da se jave na kontakt telefon +387 554 90 940, Viber/WhatsApp +387 650 900 40, Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc.