Posle stradanja na albanskoj golgoti i oporavka na Krfu, srpska vojska, iscrpljena ali nepokorena, započela je svoj povratak na front. U septembru 1916. godine, na planinskom vrhu Kajmakčalan, na granici između Grčke i današnje Severne Makedonije, vodila se jedna od najkrvavijih bitaka Prvog svetskog rata.
Srpska vojska, predvođena hrabrim generalom Živojinom Mišićem i drugim slavnim komandantima, suočila se sa dobro utvrđenim bugarskim položajima. Uspon na Kajmakčalan, pod neprekidnom artiljerijskom vatrom i u nemilosrdnim uslovima, trajao je danima. Vojnici su se peli po stenama, noseći oružje i ranjenike, dok su neprijateljski meci parali vazduh.
Uprkos ogromnim gubicima, srpska zastava se 30. septembra 1916. godine zavijorila na vrhu Kajmakčalana. Bio je to trenutak simboličnog povratka Srbije na sopstvenu zemlju – dokaz da se narod koji je preživeo albansku golgotu nije predao.
Na mestu gde su pali hiljade srpskih vojnika danas se nalazi kapela posvećena poginulima – Tiha crkva. U njoj se čuvaju kosti junaka koji su dali život za slobodu otadžbine. Bitka na Kajmakčalanu ostala je upisana u istoriji kao simbol nepokolebljive volje srpskog naroda i vojske koja je, kroz pepeo i patnju, ponovo ustala da brani čast svoje zemlje.
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe