Bitka za Kolubaru: Pobeda iz blata – kako je Srbija ustala kad se činilo da je sve izgubljeno

Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 4

(Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.)

Posle krvave jeseni na Drini, iscrpljena i izmučena srpska vojska povlačila se pod pritiskom višestruko jačeg neprijatelja. Kiše su pretvorile puteve u potoke blata, municije je nestajalo, a vojnici su danima marširali gladni i promrzli. Austrougarske trupe su, uverene da je Srbija slomljena, 2. decembra 1914. godine već ušle u Beograd.

Ali tada se dogodilo ono što je istorija zapamtila kao jedno od najvećih iznenađenja Prvog svetskog rata. Po naređenju vojvode Živojina Mišića, tada novoimenovanog komandanta Prve armije, srpska vojska se povukla iza Kolubare – samo da bi se pregrupisala, odmorila i spremila za kontraudar.

U zoru 3. decembra započeo je srpski protivnapad. U blatu, snegu i magli, vojnici su napredovali bajonetima i pesnicama, vraćajući selo po selo, brdo po brdo. Do 15. decembra, srpska vojska je povratila Beograd, a neprijatelj je u potpunom rasulu bežao preko Save.

Bitka za Kolubaru donela je Srbiji ne samo vojnu, već i moralnu pobedu. Svet je bio zapanjen — mala zemlja, iscrpljena i osiromašena, uspela je da sruši carsku vojsku koja je već slavila pobedu. U toj pobedi, međutim, ležala je i cena: više od 120.000 poginulih i ranjenih srpskih vojnika. Ali, uprkos toj strašnoj žrtvi, Beograd je ponovo bio slobodan, a Srbija – nepokorena.