Pravoslavni vernici slave 7. januara Božić kao uspomenu na dan rođenja Isusa Hrista, Sina Božjeg, spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života. Za pravoslavce ovo je najradosniji praznik, koji donosi veselje, izmiruje i nosi poruku ljubavi i sloge.
Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka, mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje… Na Božić ljudi se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.
Prvog dana Božića ne odlazi se nikuda iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak prvi je mrsni obrok posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obežavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, prema narodnom shvatanju, morala bi biti bogata. Pravilo je bilo da se o Božiću svi ukućani dobro najedu i napiju.
Prvi dan se uvek obeležava 7. januara i praznuje se tri dana. Pravoslavni vernici rano ujutro odlaze na liturgiju, a oni koji su postili veliki božićni post odlaze na pričest.
Nastavak na sledećoj strani