Božić – najradosniji hrišćanski praznik, a ovo su običaji

Na Bo­žić, pre­ma sta­rom na­rod­nom obi­ča­ju, u ku­ću do­la­zi spe­ci­jal­ni gost ko­ji po­ro­di­ci pr­vi če­sti­ta ovaj ve­li­ki pra­znik. Još s vra­ta do­zi­va do­ma­ći­na i osta­le uku­ća­ne, po­zdra­vlja­ju­ći ih sa „Hri­stos se ro­di“, na šta mu oni uzvra­ća­ju rije­či­ma „Vaistinu se ro­di“.

Taj spe­ci­jal­ni gost je obi­č­no mu­ško kr­šte­no de­te, a u na­ro­du se zo­ve po­lo­ža­j­nik ili po­la­ža­j­nik. Tre­ba da bu­de zdrav, spre­tan i ve­seo, ka­ko bi ce­le na­red­ne go­di­ne do­no­sio sre­ću u ku­ću. Obi­čaj je da ga do­ma­ći­ca da­ru­je ne­kim simboličnim po­klo­nom u znak za­hval­nos­ti, na­kon što do­ma­ći­ni­ma kaže le­pe že­lje, a on­da za­pa­li gra­n­či­cu ba­d­nja­ka i uba­ci u peć.

Za sve­ča­ni ru­čak se ce­la po­ro­di­ca oku­plja oko bo­ga­te bo­ži­ć­ne tr­pe­ze, na ko­joj se na­la­ze vo­će, po­vr­će, me­so, hleb, kolači i ra­zna dru­ga je­la. Na sto se izno­si po­ga­ča če­sni­ca, u ko­ju se sta­vlja me­tal­ni no­v­čić (zlat­ni, sre­br­ni ili obi­čan). Česni­ca se okre­će kao sla­v­ski ko­lač, pre­li­va vi­nom i po­tom lo­mi na ono­li­ko de­lo­va ko­li­ko ima uku­ća­na. Pre­ma narodnom ve­ro­va­nju, onaj ko do­bi­je deo u ko­me je no­v­čić – bi­će sre­ćan ce­le go­di­ne.

Do­ma­ći­ni tra­di­cio­nal­no na Ba­d­nji dan pe­ku pe­če­ni­cu, na­j­če­šće pra­se, ko­je se na tr­pe­zu izno­si na Bo­žić. U ne­kim mestima mla­di­ći tra­di­cio­nal­no po­kla­nja­ju de­vo­j­ka­ma bo­ži­ć­ni­cu – ukra­še­nu ja­bu­ku, ali se taj obi­čaj do sa­da ma­lo gde za­dr­žao.

Nastavak na sledećoj strani