Britanija uvodi taksu po kilometru za električne automobile od 2028, a Francuska ulazi u neizbežnu fiskalnu debatu

Velika Britanija je donela odluku koja će već od 2028. godine promeniti način na koji se električni automobili oporezuju, čime je simbolično okončala period fiskalnih privilegija za vozila bez emisija i otvorila pitanje koje će ubrzo morati da reši i Francuska, jer se budžetski model zasnovan na prihodima od goriva ubrzano urušava, dok elektrifikacija voznog parka postaje dominantan trend u Evropi.

Britanska vlada je potvrdila da će od aprila 2028. biti uvedena nova taksa po kilometru, nazvana Electric Vehicle Excise Duty (eVED), koja će se primenjivati na sve potpuno električne automobile i plug‑in hibride, pri čemu je precizno definisano da će električni modeli plaćati tri pence po pređenoj milji, odnosno oko 2,2 centa po kilometru, dok će hibride zahvatiti stopa od 1,5 pence po milji, što iznosi oko 1,2 centa po kilometru, pa će prosečan britanski vozač koji godišnje pređe između 11.000 i 15.000 kilometara imati dodatni trošak od 250 do 330 evra, uz već postojeću godišnju taksu na cirkulaciju koja iznosi oko 235 evra i plaća se bez obzira na vrstu motora.

Ovaj potez nije samo fiskalna inovacija, već odgovor na jednostavnu budžetsku matematiku: kako električni automobili ne troše benzin ni dizel, prihodi od poreza na gorivo, koji su decenijama finansirali britanske puteve i infrastrukturu, padaju brže nego što je država očekivala, pa se procenjuje da će nova taksa, koja će obuhvatiti oko 5,6 miliona vozila, već u prvoj godini doneti više od milijardu i dvesta miliona evra, čime će se delimično nadoknaditi gubitak koji nastaje zbog ubrzane energetske tranzicije.

Sistem naplate biće povezan sa godišnjom registracijom vozila, pa će vozači prilikom obnavljanja dokumenata morati da prijave tačan broj pređenih kilometara i da dostave procenu za narednu godinu, dok će se konačan obračun vršiti na tehničkom pregledu, gde će se evidentirati stvarna kilometraža i izvršiti korekcija — ako je vozač prešao više nego što je prijavio, doplatiće razliku, a ako je prešao manje, iznos će mu biti umanjen u sledećem ciklusu.

Industrija i udruženja vozača već su izrazili zabrinutost, jer smatraju da će nova taksa destimulisati kupovinu električnih vozila u trenutku kada se tržište tek stabilizuje, dok organizacije koje zastupaju vozače upozoravaju da sistem zasnovan na procenama i naknadnim korekcijama može stvoriti finansijsku nesigurnost za domaćinstva, naročito ona koja zavise od automobila za svakodnevni prevoz.

Ipak, britanska odluka uklapa se u globalni trend, jer su Novi Zeland, Island i više od četrdeset američkih saveznih država već uvele različite modele taksi po kilometru, čime se nadoknađuje gubitak prihoda od goriva, pa tako Novi Zeland naplaćuje unapred kupljene kilometarske pakete, Island primenjuje jedinstvenu stopu po kilometru za vozila do 3,5 tona, dok Texas naplaćuje visoku inicijalnu taksu pri registraciji električnog vozila i dodatnu godišnju naknadu, što pokazuje da fiskalna tranzicija postaje globalni standard.

Francuska, međutim, i dalje izbegava direktnu raspravu o uvođenju takse po kilometru, iako je jasno da će se pitanje uskoro otvoriti, jer država godišnje prihoduje između 30 i 35 milijardi evra od akciza na energente, a elektrifikacija voznog parka već sada smanjuje te prihode, dok projekcije Ministarstva finansija pokazuju da bi do 2035. godine gubitak mogao da dostigne 13 milijardi evra godišnje, a do 2050. čak 30 milijardi, što predstavlja fiskalni zid koji nijedna vlada ne može ignorisati.

Zbog toga se u francuskim administrativnim krugovima već razmatraju tehnički modeli koji bi omogućili naplatu po kilometru, uključujući evidentiranje kilometraže na tehničkom pregledu, digitalne prijave putem sistema ANTS ili uvođenje telematičkih uređaja u vozila, pri čemu se naglašava da bi takva reforma morala biti postepena, jasno objašnjena i politički pažljivo vođena, jer bi direktno uticala na milione domaćinstava i na čitavu automobilsku industriju.

Iako je tema za sada politički osetljiva, jasno je da će Francuska, kao i druge evropske zemlje, morati da pronađe način da nadoknadi gubitak prihoda koji nastaje zbog elektrifikacije, pa britanski model, bez obzira na kritike, predstavlja prvi konkretan primer kako bi buduća fiskalna politika mogla izgledati u Evropi, dok se era jeftine vožnje na struju polako približava svom kraju.

izvor: BFMTV