Čitanje omiljene knjige, rešavanje ukrštenih reči ili prepoznavanje lica voljenih osoba – aktivnosti koje većina ljudi uzima zdravo za gotovo – godinama su bile nedostižan san za osobe sa teškim oštećenjem vida. Međutim, granice između naučne fantastike i realnosti ponovo se pomeraju. Elektronski podretinalni implantat „Prima“, pokretan naprednim algoritmima veštačke inteligencije, dobio je zvanično odobrenje za komercijalizaciju u Evropi (CE oznaka), otvarajući novo poglavlje u lečenju celine i teških oblika gubitka vida.
Ovo tehnološko čudo primarno je namenjeno pacijentima koji boluju od uznapredovalog oblika senilne degeneracije makule (DMLA), bolesti koja predstavlja jedan od vodećih uzroka slepila kod populacije starije od 50 godina.
Senilna degeneracija makule napada fotoreceptore – specijalizovane ćelije ispod mrežnjače zadužene za prikupljanje svetlosti i slanje signala mozgu. Sa progresijom bolesti, pacijenti postepeno gube centralni vid, dok se u centru vidnog polja pojavljuju tamne mrlje i deformacije, što onemogućava svakodnevno funkcionisanje. Do sada za ovaj stadijum bolesti nije postojao delotvoran lek.
Tehnologija iza čipa Prima funkcioniše tako što u potpunosti zamenjuje oštećene prirodne ćelije:
Mikročip veličine 2×2 mm: Hirurškim putem se ugrađuje ispod mrežnjače (retine). Njegova debljina ne prelazi debljinu jedne ljudske dlake.
Pametne naočare sa kamerom: Pacijent nosi naočare opremljene minijaturnom kamerom koja snima okruženje u realnom vremenu.
Obrada pomoću veštačke inteligencije: Algoritmi AI analiziraju scenu, povećavaju kontrast, uvećavaju slova i pojednostavljuju sliku kako bi izvukli ključne informacije.
Prenos signala u mozak: Naočare šalju obrađene podatke direktno do mikročipa u oku, koji stimulaciju pretvara u elektronske impulse i šalje ih mozgu na dalju obradu.
Zvanični rezultati obimnog kliničkog ispitivanja, u kojem je učestvovalo 38 pacijenata prosečne starosti od 79 godina iz pet evropskih zemalja, nedavno su objavljeni u prestižnom naučnom časopisu New England Journal of Medicine.
Ključni rezultat: Nakon godinu dana nošenja implantata, čak 80% pacijenata zabeležilo je znatno povećanje vidne oštrine. Osobe koje su u potpunosti izgubile centralni vid ponovo su uspele da dešifruju brojeve, pojedinačna slova i cele reči.
Dobijanjem CE oznake, implantat Prima zvanično je odobren za upotrebu na tržištu Evropske unije. Prve operacije pacijenata već su zakazane u Nemačkoj, dok se u Francuskoj i drugim zemljama očekuje rešavanje administrativnih pitanja u vezi sa pokrivanjem troškova od strane zdravstvenog osiguranja.
Projekat nosi jak evropski pečat – tehnologija je izvorno razvijena u Francuskoj u saradnji renomiranih institucija poput Inserm-a, Univerziteta Sorbona, CNRS-a i Specijalizovane bolnice za očne bolesti Quinze-Vingts, nakon čega ju je preuzela američka kompanija radi daljeg razvoja i komercijalizacije.
Uprkos velikom uspehu, stručnjaci naglašavaju da bionički implantat ne vraća prirodan vid u potpunosti.
Proces privikavanja: Pacijentima je potreban višemesečni trening kako bi naučili da tumače nove signale.
Pixelizovani prikaz: Na samom početku, slika koju pacijent vidi podseća na mozaik svetlosnih tačaka – nalik svetu sastavljenom od piksela.
Moguće komplikacije: Kao i kod svake očne hirurgije, postoje rizici poput odvajanja mrežnjače ili povećanog očnog pritiska, ali naučnici ističu da je dobitak po kvalitet života pacijenata daleko veći od potencijalnih nuspojava.
Implantat Prima nije jedina inovacija koja pomera granice u oftalmologiji. Startap CorNeat Vision paralelno razvija sintetičku rožnjaču koja se implantira ispod sluzokože, čime se rešava dugogodišnji problem nedostatka donora.
Medicinska nauka godinama se borila samo da uspori gubitak vida. Danas, zahvaljujući sinergiji mikrotehnologije i veštačke inteligencije, aktivno vraćanje vida i stvaranje funkcionalnog bioničkog oka više nisu naučna fantastika, već dostupna terapija.
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
