Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je odziv bio najveći kada su se tek pojavile vakcine jer su se tada prijavili oni koji su zaista želeli. Vremenom je, kako on kaže, broj zainteresovanih za vakcinaciju padao. „Ne možemo da upoređujemo i da znamo koliko je ta pomoć uticala jer bi možda pad broja vakcinisanih bio veći da nije bilo tih 3.000 dinara. Ali, iako ne može da se poredi samo po sebi je to malo poražavajuće. U SAD su neke kategorije stanovništva dobijale 150 evra pomoći ukoliko se vakcinišu i tužno je da sada neko ko je protiv vakcinacije prelomi zbog 3.000 dinara“, ističe Radovanović.
On je prokomentarisao i efekat ovakve motivacije za vakcinaciju, u siromašnim zemljama, kako kaže, takve mere mogu da pomognu ali dešava se da imaju i kontraefekat jer ljudi to mogu da percipiraju kao da čine uslugu državi jer razmišljaju o tome: ako me plaćaju onda mora da to nije u mom najboljem interesu i ako već trgujem da li je to prava cena, da li vredi da se žrtvujem za 3.000 ili da čekam da bude 30.000 dinara.
„Objektivno ne možemo da uporedimo i vidimo efekte jer nemamo kontrolnu grupu, populaciju koja nije dobila 3.000, ali sama činjenica je porazna da smo mi jedina zemlja u svetu koja je imala veću ponudu od potražnje. Nigde se to nije desilo i potpuno je omanuo taj prosvetiteljski deo“, objašnjavao je epidemiolog za Danas.
Radovanović je takođe objašnjavao i efekat nativaksera u medijima koji su uticali da nekolicina građana odustane od vakcinacije. Prema njegovim rečima, vlast je demagoška i populistička i da je dopušteno da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom govore razni koji su pričali i o čipovima, o tome kako se od vakcine postaje zombi, da dovode do steriliteta.
nastavak na sledećoj strani
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to
