Camp de concentration de Jasenovac : La conversion de restes humains (serbes, juifs, tziganes) en savon

25. april, 2020 1 Komentar

Les Oustachi classaient leurs prisonniers selon leur appartenance ethnique et par religion : les Serbes orthodoxes portaient un brassard bleu, les Croates catholiques un rouge et les Juifs un jaune mais les musulmans de Bosnie ne portaient pas de brassard. Cependant, la brutalité des Oustachis dans la mise à mort de leurs victimes n’était pas limitée à un clan spécifique, et même la SS nazie désapprouvait la violence de leurs méthodes.

Jasenovac ne possédait pas de chambres à gaz ; les balles étant jugées trop chères, les prisonniers y étaient tués par épuisement au travail, par empoisonnement, par pendaison, par égorgement, en les affamant, avec des armes à feu et des armes blanches, des outils ou étaient brûlés vivants dans des fours en briques; les maladies qui y sévissaient ont également tué de nombreux prisonniers. Une partie des victimes furent enterrées alors que d’autres furent brûlées dans les fours crématoires, aménagés dans une ancienne briqueterie.

Une petite usine de conversion de restes humains (serbes, juifs, tziganes) en savon est créée par des membres oustachis, et des parties de la « fabrique de savon » sont découvertes lors de fouilles menées en 1961 et de recherches anthropologiques sur les fosses communes de Donja Gradina. Outre les fours, un décanteur, un réservoir à haute pression et un séparateur existent toujours et sont visibles dans la zone commémorative de Donja Gradina (Republica Srpska), aujourd’hui en Bosnie-Herzégovine.

Le camp était dirigé par le général oustachi Vjekoslav Luburić.

continuez à la page suivante

Strane: 1 2 3 4 5 6

Podržite rad sajta!

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta "Svi Srbi u Parizu" možete uplatiti vaše donacije preko paypal-a ili vaše bankarske kartice.

1 komentar

  • Љиљана Ћуић says:

    ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ
    У славу страдалих Срба дана
    У десетерцу песма спевана
    Ко што доликује јунацима
    Документарац у стиховима
    У лето четрет прве почело,
    До краја рата мучено мрено.
    Србин моро да потури главу,
    На ушћу Уне у реку Саву.
    Страдања недостојна људског рода
    Горе но највећа ноћна мора
    Србин је ко роб морао да хода
    Надали се доћи ће слобода
    У логору против своје воље,
    Усташа га туче, стреља, коље.
    У влази, хладноћи, жеђи, глади,
    Мучен, исцрпљен мора да ради.
    Радионице намене разне,
    У којој је зависи од казне.
    Без хлеба кувана сточна репа,
    Гладна утроба људи се цепа.
    Никола Гарго, заповедник самица,
    Ђавоља природа људског лица.
    Под ћелије и нужник и сто,
    Зликовца мозак осмислио то.
    Србска села Јабланац и Млака,
    Место људи: гавран, врабац, сврака.
    На броду „Сава“ једнога дана,
    Ко дрва тела Срба трпана.
    Срби мучени па побијени,
    Без сахране низ Саву пуштени.
    Мртва тела ка Србији плове,
    Језива слика, стварности ове.
    Јасеновац близу ушћа Уне,
    И кад га муче, Србин не куне.
    Мучење убиства без пресуде,
    Па зар је то за браћу за људе?
    Шест метара високи зидови,
    Савом да побегну, пусти снов

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *