Međutim, da bismo razumeli problematiku ovog novog načina za korišćenje ovih proizvoda, moramo znati zašto je ovo uvedeno i koliko imamo koristi od istog. Da bi se smanjilo zagađenje i povećala reciklaža, ova nova ambalaža bila je neizbežna.
Pored toga, čepovi koji nisu vezani flaše mnogo lakše se zagube i završe u prirodi. Na osnovu analize obale severne obale Holandije iz 2016. godine, 80 procenata čepova za flaše pronađenih na obali bilo je od potrošačkih pića i ambalaže za hranu, a 70 procenata čepova za flaše je oštećeno.
To oštećenje sugeriše da su čepovi za flaše plutali u okeanu neko vreme pre nego što su odloženi na obalu, što znači da je mikroplastika završila u vodi. Čepovi plastičnih flaša ne samo da se veoma sporo raspadaju, već su i među pet najsmrtonosnijih zagađivača okeana za život u moru, piše Ekologika.
Kakva je situacija u Srbiji?
Danas praktično sve plastične mase mogu da se recikliraju, međutim jedan od većih problema pri preradi plastičnog otpada može biti identifikacija i sortiranje po vrstama. U Srbiji, u kojoj je nivo reciklaže veoma nizak, a sortiranje gotovo je nepostojeće. Postoji i zabrinutost da bi zagađenje moglo da bude veće, jer je država izmene koje su kompanije sprovele dočekala – čini se – nespremna.
Duša Blagojević inženjer tehnologije upozorava da u Srbiji ne postoji nikakva kampanja koja bi građanima rekla zašto je važno da odvajaju plastiku, niti postoji odgovarajući broj kontejnera za reciklažu.
“Čep od polietilena i flaša od tereftalata se ne recikliraju zajedno, sada kada spojeni završe u đubretu pitanje je da li će ih na deponiji u sortirnici odvajati. Moguće je da će deo građana koji su do sad odvajali čepove pomisliti da je nađeno neko rešenje i da će odustati od daljeg skupljanja čepova. Zbog svega toga, bojim se da će čepovi završiti u komunalnom otpadu”, kaže Blagojević za portal Ekologika.