Ima snažan sistem socijalne zaštite (dečiji dodatak, nezaposlenost, penzije)
Međutim, u 2026. godini, Francuska se sve češće svrstava među najnebezbednije zemlje u Evropi, posebno u urbanim zonama
Povećan broj incidenata, nasilja, protesta i verski motivisanih sukoba u velikim gradovima poput Pariza, Marseja i Liona
Policijska prisutnost je velika, ali osećaj lične sigurnosti opada, naročito među starijom populacijom i ženama
Zdravstveno osiguranje i dalje pokriva većinu troškova, ali bezbednosna klima utiče na svakodnevni život
Srbija:
Osnovna socijalna zaštita postoji, ali je često nedovoljna
Bezbednost kako u manjim tako i u velikim mestima i gradovima je značajno viša nego u većini zapadnih metropola
Kriminal postoji, ali je uglavnom lokalizovan i manje nasilan
Porodična i komšijska solidarnost često doprinosi osećaju sigurnosti
🏥 Zdravstvo: Dostupnost vs humanost
Francuska:
Moderni bolnički sistemi, ali duge liste čekanja
Visoka stručnost, ali birokratija
Pokrivenost troškova kroz osiguranje
Srbija:
Ljubazni lekari, ali manjak resursa
Privatne klinike u usponu
Hitna pomoć često preopterećena
Zaključak: Francuska nudi kvalitet, Srbija nudi toplinu. Ali za ozbiljne intervencije — prednost Francuskoj.
🤝 Socijalizacija i svakodnevni život
Francuska:
Individualizam, ali i kulturna raznolikost
Teže je steći prijatelje, ali odnosi su stabilni
Naši ljudi se drže zajedno u dijaspori
Srbija:
Društvenost, spontanost, bliskost
Svakodnevna komunikacija, kafane, roštilji
Porodične vrednosti u centru života
Zaključak: Srbija je emocionalno bogatija, Francuska racionalno stabilnija. Srce često vuče ka Balkanu.
🧭 Zaključak: Gde je bolje živeti?
Ne postoji univerzalan odgovor. Ako tražiš sistem, sigurnost i stabilnost — Francuska je bolji izbor. Ako tražiš bliskost, identitet i fleksibilnost — Srbija ima dušu koju Zapad ne može da ponudi.
Ali najvažnije pitanje nije gde je bolje živeti. Već — gde se osećaš kao kod kuće.
U vremenu kada se svet menja iz dana u dan, kada se granice preispituju, a identiteti brišu, postoji jedna istina koja ostaje nepokolebljiva: Srbi sa obe strane Drine čine jedan narod, jedno srce i jednu dušu. Ta veza nije nastala juče, niti je plod političkih trenutaka – ona je duboko ukorenjena u istoriji, kulturi, veri,
Povodom izlaska svoje nove knjige „Complètement à l’Est ! – Récits, rencontres, reportages 1996-2026“, zamenik direktora magazina Le Figaro, ugledni francuski novinar, istoričar i veliki poznavalac Balkana Jean-Christophe Buisson dao je svoj prvi ekskluzivni intervju nakon objavljivanja knjige upravo za portal „Svi Srbi u Parizu“. Buisson, koji već tri decenije iz neposredne blizine prati događaje
Evropska unija poslednjih dana demonstrira retko viđenu političku selektivnost: dok iz Brisela stižu oštre poruke Srbiji zbog najave državnih počasti za Ratka Mladića, u isto vreme gotovo nijedan evropski medij ne izveštava o atmosferi na koncertu Marka Perkovića Tompsona u Vukovaru, gde su se – prema dostupnim snimcima i izveštajima – vijorili ustaški simboli, skandirale
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Međunarodni sud pravde održavaju strog pravni konsenzus kvalifikujući dela Ratka Mladića u Srebrenici kao genocid i zločine protiv čovečnosti. Njegova osuda na doživotni zatvor iz 2017. godine, potvrđena u žalbenom postupku 2021. godine. U to vreme postojao je opšti konsenzus među zapadnim političarima, medijima i građanima. Građanima koji
Ovaj tekst nije namenjen opravdavanju bilo kakvog zločina i svaki zločin je za osudu. Ali nijedna velika zapadna zemlja nije zvanično priznala sopstvene generale niti svoj vojni vrh kao „genocidne“ ili kao „ratne zločince“, čak i tamo gde je bilo akata genocida i ratnih zločina. Čak ni Nemačka. Moderna Nemačka je uradila jedinstven posao na
Ako vozite u Srbiji sa stranom vozačkom dozvolom i stranim tablicama, podležete identičnim saobraćajnim propisima kao i građani Srbije. Međutim, postoje bitne razlike u načinu plaćanja kazni, dokumentaciji i pravima. Ovaj vodič pokriva sve što strani vozači treba da znaju. Velika promena je u tome što će se od sada primenjivati i severnomakedonski princip. Isti
Od 1. septembra u Francuskoj stupa na snagu nova stopa poreza po odbitku (prélèvement à la source). Ova godišnja prilagodba, koju izračunava Generalna direkcija za javne finansije (DGFiP), direktno utiče na konačan iznos koji zaposleni i penzioneri primaju na svoje račune, što za određeni deo građana može značiti smanjenje mesečnih prihoda. Kako se izračunava nova
Početak septembra u Francuskoj donosi niz ekonomskih i zakonodavnih promena koje će direktno uticati na kućni budžet. Između novih poskupljenja, restrikcija u socijalnim davanjiima i pojedinih državnih subvencija, donosimo vam detaljan pregled svih novina koje stupaju na snagu od 1. septembra. 1. Ograničenje trajanja bolovanja Vlada zvanično uvodi stroža pravila za otvaranje bolovanja: Prvo bolovanje:
Sutra, 28. avgusta, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznatije kao Velika Gospojina. Ovaj praznik spada u red najvećih hrišćanskih svetkovina i posvećen je trenutku kada se Majka Božija preselila iz zemaljskog života u nebeski mir. U hrišćanskoj tradiciji, smrt Svetog Duha i Presvete Bogorodice ne posmatra se kao
FRANCUZI IMAJU VIŠE OD 6.500 MILIJARDI EVRA FINANSIJSKE IMOVINE Prema poslednjim podacima Banque de France, finansijska imovina francuskih domaćinstava dostigla je tokom prvog tromesečja 2026. godine približno 6.551 milijardu evra. To je ogroman iznos. U njega ulaze: novac na tekućim i štednim računima; Livret A; LDDS; LEP; oročena štednja; životno osiguranje; penzioni proizvodi; akcije; obveznice;
