Ono što možda neki nisu znali je da jedino što nije dozvoljeno jeste fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira. Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja. Treba poneti i šećer, koji ostaje u manastiru i kojim se svi mogu poslužiti. Međutim, najvažnije je da ponesete jedan par crnih, muških čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.
Naravno, postoje i pravila oblačenja, žene ne smeju ulaziti u kratkim suknjama, čak ni u pantalonama – obavezna nošnja je suknja bar do kolena, kao i pokrivena ramena i grudi, a treba staviti i maramu na glavu. Muškarci takođe treba da dođu pokrivenog tela, dakle, ne sme se ulaziti u sandalama i šortsevima.
Ono što je zaista zanimljivo jeste da ćete u manastiru imati prilike da čujete i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju, a nemojte se usuditi ni da slažete monahe, jer se pretpostavlja da su vidoviti.
Svaki praznik ima svoje običaje koje bi trebalo uraditi za zdravlje, sreću i blagostanje, međutim, na ovaj veliki praznik i crveno slovo u crkvenom kalendaru ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali. Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena.