Jedan od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru nosi poruku o hrabrosti, veri i mučeništvu svetitelja koji je svedočio istinu čak i po cenu života, prenosi portal Religija.
Danas, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju duboku i bolnu uspomenu na stradalničku smrt Preteče Gospodnjeg. Ovaj sveti dan podseća na nepravdu i mučeništvo koje je Sveti Jovan pretrpeo od ruku bezakonog cara Iroda i njegove zle supruge Irodijade. Kao prorok i čovek Božiji, Sveti Jovan nepokolebljivo je propovedao istinu, izobličavajući greh u svakoj njegovoj pojavi, čak i kada je to značilo suprotstaviti se vladaru.
U središtu ovog događaja stoji Irodova preljubnička veza sa Irodijadom, suprugom njegovog brata Filipa. Sveti Jovan, kao hrabri revnitelj zakona Božijeg, javno je ukoravao Iroda zbog ovog greha, govoreći: „Ti ne možeš imati ženu Filipa, brata svoga.“ Ta rečenica odjekivala je dvorom, ali i tamnicom u koju je Jovan bio zatvoren zbog svoje vere i smelosti.
Irod, rastrzan između straha od Boga i želje da sačuva ugled pred narodom, nije odmah pristao na Jovanovu smrt, ali pod pritiskom Irodijade, zle žene pohlepne za osvetom, konačno je popustio. U času proslavljanja svog rođendana, pod uticajem vina i zadovoljen besramnim igrama Irodijadine kćeri, Irod donosi kobnu odluku.
Njegova zakletva, data u trenutku slabosti, odvešće do tragične odluke da se Svetom Jovanu odseče glava i donese na tanjiru pred sve zvanice. Ta glava, izvor istine i reči Božije, ostaje simbol mučeništva i pravedne borbe protiv nepravde. Prema predanju, čak i nakon odsecanja, glava svetitelja izgovarala je iste reči izobličavanja Iroda, što je dodatno pojačalo užas na Irodovoj gozbi.
Razjarena, Irodijada je uzela glavu i probola iglom jezik, koji je izobličavao njihovo bezakonje. Nije dozvolila da se sahrani zajedno sa telom, jer se bojala da Jovan ne vaskrsne, ako glava bude pridružena telu, pa bi onda ponovo počeo izobličavati Iroda i nju. Telo Svetog Preteče učenici njegovi iste noći sahraniše u Sevastiji, a glavu Irodijada zakopa u dvorcu svom duboko u zemlji, na nekom nečistom i sakrivenom mestu.
nastavak na sledećoj stranici