Postoje trenuci u međunarodnoj politici kada istorija pokaže izuzetan smisao za ironiju. Jedan od takvih trenutaka upravo se odvija pred očima evropske javnosti – u Danskoj. Zemlja koja je bila među prvima da, bez mnogo dileme, prizna takozvano Kosovo, danas se suočava sa sopstvenim „kosovskim pitanjem“. Samo što se ono ovog puta ne nalazi na Balkanu, već duboko u Arktiku – zove se Grenland.
Godinama je zvanični Kopenhagen, zajedno sa dobrim delom zapadnih saveznika, branio stav da je „kosovska nezavisnost jedinstven slučaj“, da se ne može porediti ni sa čim drugim i da ne predstavlja presedan. Srbija je tada upozoravala da se međunarodno pravo ne može tumačiti selektivno i da će takva logika pre ili kasnije doći na naplatu.
Danas, kada bivši – a ponovo aktuelni – predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp otvoreno govori o preuzimanju Grenlanda, ton u Danskoj se naglo menja. Odjednom se čuju glasne i nedvosmislene izjave: „Suverenitet je nepovrediv.“ Granice se ne dovode u pitanje. Teritorijalni integritet je svetinja.
Zvuči poznato?
Za razliku od uobičajene zapadne diplomatije, Tramp je poznat po brutalnoj iskrenosti. On nije umotavao svoje ambicije u fraze o „demokratiji“ i „volji naroda“. Njegova poruka je bila krajnje jednostavna – Grenland je strateški važan, SAD ga žele, i ako ne može dogovorom, „uzećemo ga silom“, kako je to više puta aludirao.
U tom trenutku, Danska je shvatila da se nalazi u ulozi u kojoj je Srbija bila 2008. godine – samo bez zapadnih medija koji bi je tešili pričom o „specifičnom slučaju“.
nastavak na sledećoj strani
17. mart 2026 – La Seine Musicale (Boulogne-Billancourt) Legenda Balkana. Ikona svetske muzičke scene. Nezaustavljiva energija koja briše granice između