Ironija je gotovo savršena. Država koja je bez zadrške podržala secesiju dela tuđe teritorije sada se zgrožava nad samom idejom da bi neko mogao da dovede u pitanje njen suverenitet nad Grenlandom. Argumenti koje je Srbija godinama iznosila – međunarodno pravo, Povelja UN, nepovredivost granica – danas se u potpunosti preslikavaju u danske izjave.
Razlika je samo u tome što tada niko u Kopenhagenu nije želeo da ih čuje.
Ovaj slučaj još jednom razotkriva suštinu zapadne politike prema pitanju Kosova: principi nisu univerzalni, već situacioni. Suverenitet je važan – ali samo kada se radi o „našim“ teritorijama. Kada je u pitanju Srbija, tada se pronalaze izuzeci, presedani i „kreativna tumačenja“ međunarodnog prava.
Grenland je, međutim, pokazao da se presedani ne mogu držati pod kontrolom. Jednom kada se pusti duh iz boce, on ne pita čije granice prelazi.
Za Srbiju i srpsku javnost, danski slučaj nije iznenađenje, već potvrda onoga na šta se godinama ukazuje. Međunarodno pravo ne može biti alat za jednokratnu upotrebu. Ono ili važi za sve – ili na kraju ne važi ni za koga.
Danska danas brani principe koje je juče relativizovala. Kosovo je, simbolično, stiglo u njeno dvorište. Samo što ovaj put nema „jedinstvenog slučaja“, već vrlo konkretne geopolitičke realnosti u kojoj veliki uzimaju ono što žele – a mali se pozivaju na pravo koje su sami potkopali.
Priča o Grenlandu i Danskoj pokazuje da odluke donesene iz političkog konformizma i lojalnosti moćnijima mogu imati dugoročne posledice. Kosovo nije ostalo izolovan presedan, kako su tvrdili njegovi promotori. Ono se vratilo – hladnije, veće i strateški mnogo važnije.
A kada sledeći put neko iz evropskih prestonica govori o „nepovredivom suverenitetu“, vredi se setiti: principi koji se ne poštuju kod drugih, pre ili kasnije zakucaju na sopstvena vrata.
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu