Pomoć za čuvanje dece: Menja se način obračuna finansijske pomoći za čuvanje dece, a sada će se uzimati u obzir broj dece, prihodi i potreban broj sati čuvanja. Ova pomoć se proširuje i na samohrane roditelje za decu do 12 godina.
Lakše davanje krvi: Ublažena su pravila za doniranje krvi. Period čekanja nakon tetoviranja ili pirsinga smanjen je sa četiri na dva meseca.
Širenje neonatalnog skrininga: Nacionalni program za neonatalni skrining biće proširen na tri nove bolesti, čime će ukupan broj bolesti koje se rutinski testiraju kod novorođenčadi porasti na 16. Rana dijagnoza omogućava brzi tretman i sprečavanje ozbiljnih simptoma.
Nove prilike: Pomoć i subvencije
Stipendije za đake: Od 1. septembra do 16. oktobra otvoren je period za prijavu za stipendije za srednjoškolce i osnovce. Iznosi se kreću od 120 do 516 evra za osnovce, i od 495 do 1053 evra za srednjoškolce.
Povratak „socijalnog lizinga“: Program subvencionisanog dugoročnog najma električnih automobila za porodice sa nižim primanjima ponovo kreće 30. septembra. Cilj je da se omogući najam 50.000 električnih vozila, sa mesečnim ratama ispod 200 evra.
Ponovno pokretanje subvencija za renoviranje: Nakon privremene obustave, ponovo je aktivan program MaPrimeRénov’ koji pruža finansijsku podršku za energetsku obnovu domova. Do kraja godine biće prihvaćeno 13.000 prijava, prioritetno za domaćinstva sa najnižim primanjima.
Dok naši ljudi žive između vremenske prognoze iz Francuske i one iz Srbije, čovek ne može da se ne nasmeje jednoj zanimljivoj razlici. U Francuskoj je već danima tema broj jedan – canicule, odnosno toplotni talas. Otvorite televiziju – vrućina. Pogledate naslovne strane – vrućina. Uđete na internet – vrućina. Na radiju upozorenja, na telefon
PARIZ – Juče je u samom srcu Francuske, na znamenitom Srpskom vojničkom groblju u pariskom predgrađu Tije (Thiais), ispisana još jedna zlatna stranica našeg nacionalnog ponosa. Daleko od rodne grude, ali nikada bliži svojim korenima, okupio se veliki broj Srba, njihovih potomaka i francuskih prijatelja, kako bi dostojanstveno, u molitvenom tihovanju i patriotskom zanosu, obeležio
Nigde dijaspora nije tako specifična kao u Francuskoj. Dok su u Nemačkoj naši ljudi postali sinonim za preciznost i „fizikalisanje do penzije“, a u Švajcarskoj za sterilni red, Srbi u Francuskoj razvili su posebnu subkulturu. To je miks francuskog „šarma“, teškog rada na građevini ili u čišćenju, i balkanskog inata. Ovaj tekst ima cilj da
Kada se iz Pariza kreće za Srbiju automobilom, pred vama je ozbiljan put od oko 1.600 do 2.300 kilometara (u zavisnosti od rute i krajnje destinacije u Srbiji). Izbor rute uglavnom zavisi od toga da li više volite brzu vožnju bez ograničenja, planinske predele ili želite da izbegnete gužve na granicama. Evo detaljnog vodiča za
Kažu da čovek, kada ode u inostranstvo, ponese svoju domovinu u koferu. Ako ste Srbin u Francuskoj, taj kofer je poprilično težak – u njemu su i ponos na našu istoriju, i sećanje na bakinu kuhinju, ali i večita borba sa francuskom administracijom koja, ruku na srce, ponekad može da testira strpljenje i najvećih optimista.
PARIZ – U susret jednom od najvećih i najsvetijih srpskih praznika, u glavnom gradu Francuske biće održana svečana Vidovdanska akademija. Ova manifestacija se organizuje uz svesrdnu podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije, svedočeći o neraskidivim vezama matice i našeg naroda u svetu. Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa pariskog
Vidovdan – dan svetog zaveta, neprolaznog pamćenja i nepresušne duhovne snage srpskog naroda – i ove godine okuplja i ujedinjuje Srbe širom planete. Bez obzira na geografske razdaljine, reke i okeane koji ih dele od matice, Vidovdan za naš narod predstavlja nepomerivi duhovni svetionik i temelj nacionalnog identiteta. Posebno u dijaspori, ovaj praznik ima istorijsku
Ako ste ikada rezervisali jeftinu kartu preko niskobudžetnih kompanija poput Ryanair-a ili Wizz Air-a, sigurno vam je poznat onaj trenutak frustracije kada shvatite da doplata za običan mali kofer košta duplo više od same avio-karte. Evropska unija je odlučila da tome konačno stane na put. Posle više od deset godina žustrih pregovora, Evropski parlament i
Dokaz da naši ljudi u rasejanju ne zaboravljaju svoje korene, ali i da poseduju nesalomiv duh, hrabrost i zajedništvo, stiže nam pravo iz srca Alpa. Članovi Planinarskog društva „Karađorđe“ iz Pariza, koji svi do jednog žive i rade u predgrađima francuske prestonice, uspešno su izveli veličanstven poduhvat i osvojili vrh Balmenhorn u Italiji, na čak
Pad broja stanovnika u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana nije novina, ali je proteklih godina prerastao iz statističkog problema u nacionalnu i regionalnu krizu prvog reda. Zvanični podaci za Srbiju pokazuju da je broj stanovnika pao na oko 6,64 miliona. Dugoročne projekcije Republičkog zavoda za statistiku (RZS) upozoravaju da bi, ukoliko se ovi trendovi
