Od početka zdravstvene krize nošenje maske postala je jedna od glavnih zdravstvenih barijera svuda u svetu. Ujedno i mera koja će se verovatno poslednja i ukinuti. Psihoterapeutkinja Mari-Estelle Dupont upozorava na njene dramatične psihološke efekte za najmlađe i insistira na važnosti da se tome odmah stane na kraj. Mi vam prenosimo njen tekst u celosti koji je objavljen u Le ‘Figaro :
Čovečanstvo je uvek prevazilazilo ratove, bolesti, glad. Krajem 2019. godine pojavio se ovaj virus koji traje duže od godinu dana. Postali smo toliko uplašeni, toliko oprezni, toliko ponosni i na smrt, na konačnost, da smo zaboravili da medicina nije svemoćna i da mladi ljudi ne moraju da prate odrasle. Tako smo zatvorili škole, godinu dana u Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko nedelja u Francuskoj. A maska se nametala svuda, sve vreme, a da se nisu slušali pedijatri, psiholozi i dečiji psihijatri zabrinuti zbog njene generalizacije za najmlađe.
Ništa nije dokazalo da maska u školi smanjuje prenose, pogotovo što je deca skidaju u menzi i dodiruju kako bi je prilagodili. Budimo iskreni, čak i nama odraslima je potpuno nepodnošljivo da se fokusiramo i raspravljamo. Koje dete bi to podnelo drugačije nego kroz adaptivnu regresiju, podstičući ga da smanji obradu informacija i pažnju prema okolini i sebi u doba kada bi trebalo da postane svesno svog tela i nauči da ga kontroliše? A da ne pominjemo klimu nepoverenja koju ovo stvara u doba kada samopouzdanje ide uporedo sa poverenjem u svet. A da ne pominjemo krivicu koja teži poput Damoklovog mača, dajući tragičan i ozbiljan ton svakom ulasku u školu. Kad znamo da su anksioznost i stres u negativnoj korelaciji sa učenjem, to je prava opklada na budućnost koju pravimo! Poznati pozivi na strah u psihologiji javnog zdravlja predstavljaju rizik od opravdanja mere koja je ne samo nepotrebna već i kontraproduktivna kod dece, generišući fizičke, mentalne i socijalne, kognitivne i emocionalne zdravstvene probleme u kratkom, srednjem i dugom roku.
Francuska se nalazi u stanju sve većih društveno-političkih tenzija i bezbednosne pripravnosti. Dok se u javnosti još sabiraju posledice masovnih protesta protiv visokih troškova života i talasa nezadovoljstva među srednjoškolcima i studentima, pažnju javnosti skrenuo je nov i izuzetno opasan incident u Grenoblu, gde je zabeleženo vatreno oružje u odbrani jednog supermarketa tokom demonstracija održanih
MARSELJ / PARIZ – Nakon novog talasa masovnih mobilizacija građana, srednjoškolaca i studenata protiv visokih troškova života, predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u ponedeljak, 26. oktobra 2026. godine, u nenajavljenoj poseti Marselju. Cilj posete bio je uvid u stanje i provera povratka „republičkog reda” nakon nasilja i pljački koji su obeležili ranije proteste 17.
Šest meseci pre predsedničkih izbora, u okviru drugog dana kongresa stranke Rassemblement National (RN) u Orleanu, Marin Le Pen (Marine Le Pen) održala je svoj prvi veliki kampanjski govor. U napetom nacionalnom kontekstu, predsednica poslaničke grupe RN u Narodnoj skupštini predstavila je detaljnu viziju za budućnost zemlje kroz tri glavna stuba: renesansu, moć i suverenitet,
Izborna noć u Srbiji 25. oktobra 2026. godine odjeknula je širom Evrope i sveta. Najugledniji francuski mediji — Le Monde, Le Figaro, Les Echos i televizijska mreža France 24 — sa izuzetnom pažnjom izveštavali su o vanrednim parlamentarnim izborima, ocenivši jednoglasno da priznanje poraza dosadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića i ubedljiva pobeda Studentskog pokreta označavaju istorijski
Francuska se u ovom trenutku nalazi u jednoj od najozbiljnijih društveno-političkih kriza poslednjih godina, a talas protesta koji je kulminirao 17. oktobra 2026. godine prerastao je iz studentskog nezadovoljstva u široki pokret protiv rasta troškova života, stanja javnih službi, obrazovanja i ukupnog pravca kojim zemlja ide. Prema podacima francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na ulicama se
Pokret „Žuti prsluci“ pozvao je na nove masovne proteste širom Francuske u subotu, 31. oktobra. Sa konferencije za štampu održane na Trgu Bastilja u Parizu, predstavnici pokreta poslali su jasnu poruku – odgovor građana na vladine mere mora biti jedinstvo. Borba za građanska prava i slobodu okupljanja Glavni razlog za novi poziv na mobilizaciju jeste,
Skupština Francuske odobrila je u okviru nacrta državnog budžeta za 2027. godinu privremenu meru kojom se značajno olakšava fiskalna politika kada je reč o intrafamilijarnim donacijama novca. Cilj ove inicijative jeste da se podstakne mlađa generacija i omogući da se ušteđeni novac „pokrene“ znatno ranije. Podsticaj za mlade i brži protok kapitala Inicijativu, koju je
Francuska prestonica ponovo se suočava sa vanrednim merama bezbednosti i atmosferom duboke strahove i neizvesnosti. Policijska prefektura Pariza zvanično je saopštila da se policijski čas, koji je već na snazi tri uzastopne noći, produžava i važiće sve do ponedeljka ujutru, 26. oktobra. Ova mera direktno pogađa kritične zone u samom srcu grada — Trg Republike
Izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa usmerene ka francuskom državnom vrhu ponovo su uzdrmale diplomatske odnose između SAD i Francuske. Povod za nove tenzije bile su Trampove javne optužbe na račun migracione politike francuskog predsednika Emanuela Makrona, date tokom obraćanja novinarima u Beloj kući. Oštre optužbe i dramatične prognoze Govoreći pred predstavnicima medija, Donald Tramp
Nakon talasa uličnog nasilja i demonstracija koje su izbile sredinom oktobra i izazvale bezbednosni chaos širom Francuske, izvršna vlast i zakonodavci preduzimaju odlučne korake kako bi povratili kontrolu nad javnim redom i mirom. Komisija za zakonodavstvo francuskog Senata sačinila je obiman izveštaj pod nazivom „Budućnost održavanja javnog reda: 30 predloga za preuzimanje kontrole”, u koji
