Od početka zdravstvene krize nošenje maske postala je jedna od glavnih zdravstvenih barijera svuda u svetu. Ujedno i mera koja će se verovatno poslednja i ukinuti. Psihoterapeutkinja Mari-Estelle Dupont upozorava na njene dramatične psihološke efekte za najmlađe i insistira na važnosti da se tome odmah stane na kraj. Mi vam prenosimo njen tekst u celosti koji je objavljen u Le ‘Figaro :
Čovečanstvo je uvek prevazilazilo ratove, bolesti, glad. Krajem 2019. godine pojavio se ovaj virus koji traje duže od godinu dana. Postali smo toliko uplašeni, toliko oprezni, toliko ponosni i na smrt, na konačnost, da smo zaboravili da medicina nije svemoćna i da mladi ljudi ne moraju da prate odrasle. Tako smo zatvorili škole, godinu dana u Sjedinjenim Američkim Državama, nekoliko nedelja u Francuskoj. A maska se nametala svuda, sve vreme, a da se nisu slušali pedijatri, psiholozi i dečiji psihijatri zabrinuti zbog njene generalizacije za najmlađe.
Ništa nije dokazalo da maska u školi smanjuje prenose, pogotovo što je deca skidaju u menzi i dodiruju kako bi je prilagodili. Budimo iskreni, čak i nama odraslima je potpuno nepodnošljivo da se fokusiramo i raspravljamo. Koje dete bi to podnelo drugačije nego kroz adaptivnu regresiju, podstičući ga da smanji obradu informacija i pažnju prema okolini i sebi u doba kada bi trebalo da postane svesno svog tela i nauči da ga kontroliše? A da ne pominjemo klimu nepoverenja koju ovo stvara u doba kada samopouzdanje ide uporedo sa poverenjem u svet. A da ne pominjemo krivicu koja teži poput Damoklovog mača, dajući tragičan i ozbiljan ton svakom ulasku u školu. Kad znamo da su anksioznost i stres u negativnoj korelaciji sa učenjem, to je prava opklada na budućnost koju pravimo! Poznati pozivi na strah u psihologiji javnog zdravlja predstavljaju rizik od opravdanja mere koja je ne samo nepotrebna već i kontraproduktivna kod dece, generišući fizičke, mentalne i socijalne, kognitivne i emocionalne zdravstvene probleme u kratkom, srednjem i dugom roku.
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
Zdravstvene službe u Francuskoj (Santé publique France) zabeležile su u proteklim nedeljama širenje novog epidemijskog talasa Covid-19. Analizom otpadnih voda na 54 mjerne stanice širom zemlje uočeno je stalno povećanje prisustva virusa u poređenju sa podacima od pre dve nedelje. Profesor Antoan Flajo (Antoine Flahault) ističe da je još teško predvideti razmere i uticaj ovog
NjUJORK — Tokom svog poslednjego obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u svojstvu šefa države, francuski predsednik Emanuel Makron održao je jednočasovni govor u kom je pregladao ključne globalne izazove. Pozivajući svetske lidere na odbranu međunarodnog prava, Makron je upozorio na opasnost od povratka „zakona džungle“, osudio barbarizam savremenih sukoba i izneo direktne kritike na račun
U poslednje vreme se u francuskoj javnosti mogu čuti sve više oni koji govore o etničkoj, kulturalnoj – sve u svemu demografskoj promeni koja strkturalno menja sliku francuskog naroda. Pre desetak godina kada se govorilo o „Velikoj zameni“ misleći na stanovništvo, zagovorinici ove teorije su nazivani rasistima. Međutim sve je više danas onih koji se
BREST / REN — Osumnjičeni za silovanje osmogodišnje devojčice u Brestu ostaje u pritvoru, nakon što je Apelacioni sud u Renu odbio njegovu žalbu na meru pritvaranja. Reč je o državljaninu Komora koji ilegalno boravi u Francuskoj i kojem je nakon hapšenja izdat zvaničan nalog za napuštanje teritorije (OQTF). Napad se odigrao krajem avgusta 2026.
Istočno krilo NATO saveza proživelo je noć pune pripravnosti. Litvanija, Poljska i Letonija hitno su podigle svoje ratno vazduhoplovstvo i stavile vazdušni prostor pod poostreni nadzor nakon uočavanja „neidentifikovanih objekata“ i potencijalnih pretnji povezanih sa ratom u Ukrajini. Dok aerodrom u Vilnjusu govori o „hibridnom napadu iz Belorusije“, na zapadu kontinenta – a posebno u
Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac.
Ekonomska slika u Parizu deluje zabrinjavajuće. Dok zvaničnici Evropske unije upućuju opomene zbog neodrživog trošenja, medijski naslovi sve češće postavljaju drastično pitanje: Da li se u Francuskoj ponavlja grčka dužnička kriza iz 2010. godine? Iako su brojevi u tabelama francuskog ministarstva finansija nepovoljni, makroekonomska analiza pokazuje da je situacija znatno složenija. Poređenje sa Grčkom otkriva
Širom Francuske protekle nedelje održani su masovni protesti protiv predloga zakona o pretpostavci zakonitog korišćenja oružja od strane snaga bezbednosti. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, blizu 50.000 ljudi okupljeno u više od stotinu gradova zahtevalo je hitno povlačenje ovog teksta iz procedure pre nego što stigne pred Senat. U senci šireg političkog previranja u Evropi
Nakon saobraćajne nesreće u kojoj su učestvovali policijsko vozilo i motociklista, u gradiću Saint-Pierre-des-Corps izbili su žestoki sukobi između grupe mladića i policije. Incident se dogodio u subotu uveče na parkingu tržnog centra La Rabaterie, u blizini Tura. Policijska patrola upućena je na teren nakon prijava građana o ilegalnim trkama i akrobacijama na dvotočkašima (tzv.
