„Nedostatak oksigenacije i udisanje CO2 u maski takođe će verovatno drastično smanjiti kapacitete imunološkog sistema, što će kratkoročno dovesti do glavobolje, umora, razdražljivosti i fizičke i psihološke ranjivosti. Dugoročne posledice ostaju nepredvidive do danas ”, napisao je jedan od mojih kolega gradonačelnicima pre nekoliko meseci. Kolega koja se viđa sa decom na konsultacijama, ali sama nema dece i zbog toga ne može biti optužena za viktimizaciju svog potomstva.
Govorimo o biologiji, neurologiji, imunitetu i kognitivnom razvoju. Govorimo o sutrašnjim odraslima. U mojim rečima, nema sentimentalizma, jednostavno zapažanje: ovo potencijalno generiše poremećaje u ponašanju i komunikaciji kod dece koja nauče da govore i razvoj relacionih, socijalnih i emocionalnih veština. Potpuno mi je odvratno poveravati mališane u obdaništima maskiranim odraslima. Lice je identitet, rekao je Levinas. Izgubiti obraz, a ne imati obraz, znači izgubiti čast i dostojanstvo. A neki se usude reći da su ove zime smanjene bolesti u detinjstvu? Gastroenteritis možda zahvaljujući pranju ruku i higijeni koja je ponekad ostavljala nešto za poželeti u školama ili domovima, naravno. Ali tonzilitis i bronhiolitis su bili tamo. Ne, ne želimo iz razloga upravo javnog zdravlja, ali takođe moralnih i filozofskih, da deca drže masku u školi. Ni za danas ni za sutra. Nije izbor društva koji će omogućiti zdravlje, kreativnost i građanski mir. Održava strah i strah rađa nasilje.
Lice je glavni vektor emocija. Deca se druže razvijajući svoju empatiju, drugim rečima, svoju sposobnost dekodiranja emocija drugih. U suprotnom, postaje neprilagođen, sa osobinama bliskim autizmu ili psihopatiji: agresivan, impulsivan, bez predstavljanja posledica svojih postupaka ili reči na druge. Nedostatak empatije ugrožava tuđe, a ponekad i njihove živote. Poričemo njihove potrebe i zato ih učimo da negiraju sebe. Kako bi mogli postati uravnoteženi i odgovorni?
PARIZ / MARSEJ / LION – Francuska se tokom današnje masovne mobilisationske subote suočila sa usijanjem društvenog nezadovoljstva i talasom nasilja. Masovni protesti usmereni protiv visokih troškova života ujedinili su nekadašnje „Žute prsluke“, srednjoškolce, studente, klimatske aktiviste i ekstremno levičarske grupacije. Dok su ulice Pariza, Marseja, Liona i Strazbura preplavile desetine hiljada ljudi, situacija je
Francuska se suočava sa jednim od najkritičnijih dana u novijoj istoriji. Dok se više od 100.000 demonstranata sprema da izađe na ulice širom zemlje, predsednik Emanuel Makron uputio je dramatičan apel za mir, dok državni vrh otvoreno strahuje od izbijanja masovnih i nasilnih nemira. Zbog ekstremnih napetosti i rizika od eskalacije, premijer je sazvao vanrednu
Dramatično spasavanje: Ležala na sedištu dok su meci udarali u auto Dok je jedan policajac zauzeo zaklon iza zidina sa uperenim oružjem, drugi je brzom reakcijom pomerio vozilo na sigurno. Senatorki je naređeno da legne na zadnje sedište i ne pomera se, dok je jedan službenik ostao uz nju da je štiti sopstvenim telom. Drugi
Muškarac star 32 godine pod istragon je u Parizu nakon što ga je više mlađih žena prijavilo za prevaru, iznudu i manipulaciju. Prema navidima francuskih medija, lažno se predstavljao kao uspešni sportista kako bi stekao njihovo poverenje. Pariska policija suočava se sa nesvakidašnjim slučajem prevare koji podseća na scenarije iz kriminalističkih filmova. Muškarac (32), koji
PARIZ — Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj otvorila su duboke debate o budućnosti demografske, političke i društvene stabilnosti zemlje. Pitanje potencijalne pobede desničarskih opcija na predsedničkim izborima više nije samo predmet političkih sučeljavanja, već i okidač za potencijalne tekstonske poremećaje unutar francuskog društva. Prema najnovijem istraživanju agencije IFOP za magazin Marianne, sprovedenom na izuzetno
Stravičan događaj potresao je Pariz prošle nedelje. Mehmet (63), penzioner koji je decenijama živeo u francuskoj prestonici, preminuo je tokom vikenda od posledica brutalnog napada koji se odigrao usred belog dana. Sve se odigralo prošlog četvrtka u 18. arondismanu u Parizu, u blizini Trga Šapel (place de la Chapelle). Mehmet, nekadašnji kvalifikovani radnik kompanije Eiffage
Početak debate o budžetu i zakonu o finansiranju socijalnog osiguranja za 2027. godinu doneo je najavu novih, znatno strožih mera koje se odnose na bolovanja u Francuskoj. Francuska vlada nastoji da smanjenjem javne potrošnje ostvari uštedu od jedne milijarde evra, ali najavljene reforme već izazivaju oštre reakcije udruženja pacijenata i sindikata. Ove nedelje zvanično počinje
Nakon uzastopnih poskupljenja u septembru i oktobru, potrošače u Francuskoj očekuje novi talas skoka cena energije. Regulatorna komisija za energiju (CRE) najavila je da će referentna prodajna cena gasa od 1. novembra porasti za dodatnih 6,6 odsto, čime će prosečan godišnji račun za domaćinstva u 2026. godini biti znatno veći u odnosu na prethodnu. Računi
Predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja (RN) Žordan Bardela i lider španske desničarske stranke Voks (Vox) Santijago Abaskal poslali su zajedničku poruku sa španske enklave Seuta u severnoj Africi. Bardela je oštro kritikovao evropsku migrantsku politiku i najavio drastične mere od 2027. godine, dok se među srpskom dijasporom u EU otvaraju pitanja o posledicama najavljenog ukidanja slobode
Hrabra reakcija osoblja i hapšenje Najveća tragedija izbegnuta je zahvaljujući hrabrosti školskog pedagoga (CPE). Dok je osumnjičeni dečak silazio niz stepenice sa oružjem, član osoblja ga je fizički savladao, oduzeo mu pušku i zadržao ga do dolaska policijskih snaga. Zvaničnici su potvrdili da niko od učenika nije fizički povređen. Svo troje povređenih odraslih hitno su
