„Društvo je kao farma na kojoj se životinje uzgajaju sa baterijama veštačke svetlosti, sa jedinom razlikom što se ljudi…“, Thibault Mercier advokat, esejista i predsednik Cercle Droit & Liberte
Pod pretnjom varijante Omikrona, o uspostavljanju pretplate na vakcinu trebalo bi raspravljati ubrzo ispred nacionalnog predstavnika. Dakle, ne samo kultura, naše porodične posete van našeg regiona i naši društveni životi koji će biti predmet vakcinacije, već možda i pravo na rad [2] ili čak pristup javnoj bolnici. Da li bismo se ipak usudili da se podsetimo principa nepovredivosti ljudskog tela i slobodnog i informisanog pristanka na medicinske radnje, bolno iskovane na kraju Drugog svetskog rata?
,,A Limonov se zapitao „da li je određena doza patnje, bola i borbe neophodan uslov za sreću čoveka?“, zapitao se Thibault Mercier.
Toliko slepilo vlade u politici koja se sastoji samo od vakcina koja se, čini se, bori da zaustavi epidemiju (vakcina je, čini se, delimično neefikasna protiv varijante Omikrona) i ne zna se više broj udaraca našim individualnim i kolektivnim slobodama, takođe je sve to pojava ovog novog sanitarno-kolektivističkog društva što može izazvati zabrinutost.
Pored izlaska našeg holivudskog superfilma, 1993. godina obeležava i objavljivanje Eduarda Limonova njegovog „Velika zapadnjačka hospicija (ustanova za smeštaj osobe koje pate od teških i često neizlječivih bolesti – napomena urednika)” u kojem slika portret homo hospitaliusa: hroničnog bolesnika koji se dobrovoljno odrekao slobode da se postavi pod palcem Uprave. Pošto je jasno uočio da brutalno vršenje vlasti kroz kontrolu i prinudu opisano 1984. više ne favorizuje zapadnjačke vlade, ruski pisac i disident primećuje da ove druge sada preferiraju meku upravu, izuzete od svakog očiglednog nasilja i difuznije društvene kontrole. U ovom „mudro vođenom hospisu“ „bolesnike pod sedativima“ mazi Uprava, zadovoljstvo je samo turobno i monotono, a društvo je kao farma na kojoj se životinje uzgajaju sa baterijama veštačke svetlosti, sa jedinom razlikom što se ljudi ne šalju u klanicu, već u dom za penzionere.
Postoje datumi koji nisu samo praznici, već zavet. Vidovdan je upravo jedan od njih – dan kada se srpski narod, ma gde živeo, seća svojih predaka, svoje istorije, svoje vere i svoje otadžbine. Zato će ovogodišnje obeležavanje Vidovdana u Francuskoj imati poseban značaj, jer će Srbi u Parizu ponovo imati čast da ugoste direktora Uprave
Dok se Francuska suočava sa jednim od najtežih toplotnih talasa u svojoj istoriji, rasprava o tome kako zaštititi građane od ekstremnih vrućina postaje sve oštrija. Ministarka za ekološku tranziciju Monik Barbo izazvala je brojne reakcije nakon što je izjavila da je „zgrožena“ idejom da se klima uređaji postavljaju svuda kao glavno rešenje za klimatske promene.
Francuska prolazi kroz jedan od najtežih toplotnih talasa u poslednjim decenijama, a posledice ekstremnih vrućina postaju sve dramatičnije. Broj preminulih raste iz dana u dan, zdravstvene službe rade pod ogromnim pritiskom, dok vlasti uvode vanredne mere kako bi zaštitile stanovništvo od rekordno visokih temperatura koje na pojedinim mestima dostižu i 40 stepeni Celzijusa. Prema podacima
Strašna tragedija potresla je region Pariza u četvrtak popodne, kada su dve osobe izgubile život na železničkoj stanici Val-de-Fontenay u departmanu Val-de-Marne. Prema informacijama francuske policije, muškarac je pokušao da izvrši samoubistvo bacivši se pod voz linije RER E, ali je usled siline udara njegovo telo oborilo i ženu koja se nalazila na peronu. Oboje
Pariz i čitava Francuska ovih dana suočavaju se sa jednim od najintenzivnijih toplotnih talasa poslednjih godina. Visoke temperature ne ugrožavaju samo građane, već i zaposlene koji svakodnevno rade u izuzetno teškim uslovima. Posebno alarmantna situacija zabeležena je u autobusima javnog prevoza u Parizu, gde su temperature u vozačkim kabinama dostigle čak 48 stepeni Celzijusa, dok
Stravičan zločin potresa Francusku nakon što je sedamnaestogodišnji mladić po imenu Luj (Louis) preminuo u utorak, 23. juna, od posledica brutalnog prebijanja na jednom gradilištu u Narbonu, u departmanu Od (Aude). Pet osoba, među kojima je troje maloletnika, uhapšeno je i optuženo za ubistvo iz zasede. Lavina udaraca u glavu na gradilištu Prema navodima iz
Međutim, posledice se ne osećaju samo u svakodnevnom životu građana. Francuski zdravstveni sistem nalazi se pod velikim pritiskom. Hitne službe beleže nagli rast broja poziva, a vlada je aktivirala nacionalni plan ORSAN nivo 2. To je prvi put od njegovog osnivanja 2016. godine da je ovaj krizni zdravstveni plan aktiviran na nivou cele države. Cilj
Dok najnoviji izveštaj Lancet Countdown 2026 zvoni na uzbunu i upozorava da su toplotni talasi u Evropi postali stvar života i smrti, prosečan Srbin koji se doselio u Francusku suočava se sa fenomenom koji prkosi svakoj balkanskoj logici. Dođeš u nuklearnu i ekonomsku velesilu, zemlju koja puca od tehnologije i progresa, a onda stigne jul,
Najnoviji izveštaj uglednog međunarodnog istraživačkog programa Lancet Countdown 2026 donosi dramatične podatke o uticaju klimatskih promena na zdravlje u Evropi. Prema ovom istraživanju, zdravstvena upozorenja zbog ekstremnih vrućina na našem kontinentu skočila su za čak 318% u periodu od 2015. do 2024. godine u poređenju sa krajem 20. veka. Samo tokom 2024. godine zabeleženo je
Pariz, 23. jun 2026. – Evropa proživljava klimatski pakao biblijskih razmera! Francuska je upravo zabeležila najtopliji dan u istoriji merenja od 1947. godine, sa temperaturama koje su išle do neverovatnih 44,3°C u departmanu Landes (mesto Pissos) i jezivih 44°C u Vandeji (Les Herbiers). Čak 339 meteoroloških stanica širom zemlje oborilo je rekorde, dok je na
