„Kao i sve uspešne stvari, šengen treba da bude ojačan da bi se suočio s brojnim izazovima. Izbeglička kriza iz 2015. godine, talas terorističkih napada na tlu Evrope i globalna pandemija kovida 19 doveli su do opterećenja šengenskog prostora”, istakao je potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas predstavljajući predlog.
Francuska je zemlja koja preuzima predsedavanje unijom u prvoj polovini 2022. godine, pa je ovim povodom Emanuel Makron izneo reformu šengena kao jedan od prioriteta države tražeći veću efikasnost protiv neregularne migracije. U jednom delu predloga odgovara se na taj zahtev tako što Evropska komisija otvara mogućnost zemlji članici da nelegalnog migranta prebaci, odnosno vrati u susednu članicu preko koje je došao, umesto da mora da ga pošalje u zemlju porekla, kao što je sada slučaj.
„Pazićemo da se kontrole na granicama uvode samo kao poslednja mera, na osnovu zajedničke procene i na potrebno vreme”, rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
Međutim, po mišljenju Johanson, unutrašnje kontrole ne treba da budu duže od dve godine, ostavlja diskrecionu mogućnost članicama da ih, ukoliko postoji opravdana pretnja, praktično produžavaju unedogled.
nastavak na sledećoj strani