,,Dušan je išao u vrtić ‘Naše nade’, potom u predškolsko u Mađarskoj gde je i krenuo u školu. Međutim, kako ja pričam srpski, on je takođe želeo da nauči i u drugom razredu je krenuo u OŠ ‘Sečenji Ištvan’ na Kelebiji, gde je išao do četvrtog razreda”, ispričao je Dušanov tata Antal. ,,U ‘Kizur’ je dolazio na okružno takmičenje iz matematike i svidela nam se škola. Dušan je želeo da nastavi da uči na srpskom jeziku i odlučili smo se da to bude u ‘Kizuru’”, dodao je.
Iako je uglavnom deci naporno da putuju svakodnevno, Dušanu, pak to ne predstavlja problem i ovo svakodnevno čekanje na granici, jer je atmosfera u školi sjajna i uvek jedva čeka da stigne i bude sa drugarima.
https://ssup.fr/agencija-ivmup-resava-sve-vase-administrativne-probleme/
,,Bude nekada da duže čekamo. Ali carinici i policija me već poznaju, kažu kako sam porastao pred njihovim očima. Kada su veće gužve ili upadnemo u smenu na granici, ja uzmem i radim domaći ili čitam. Jednom mi je carinik otvorio i prelistao knjige, nije verovao da idem u školu”, smejući se kaže Dušan.
,,Stvarno mi nije naporno. Volim tu dobru energiju u ‘Kizuru’, toliko smo bliski sa nastavnicima, svi smo kao jedna velika porodica. Sviđaju mi se i metode učenja, naročito matematike i fizike, ali i jezika”, priča on.
Nastavak na sledećoj strani