U kontekstu istraživanja, prema podacima Eurostata, navodi da su naši podaci, poslednji raspoloživi po istoj metodologiji, od 2019. godine, neposredno pred pandemiju.
„I oni su bili negde na 1,5 odsto, što u tom momentu nije tako loše, ako se poredimo sa Grcima i sa Poljacima. To su neke vrednosti koje teže toj nuli. Odnosno, nešto su malo iznad. Jedva se nešto izdvaja za štednju. Dok su tada, to bili Nemačka, Luksemburg. Švajcarska je evropski šampion, ona je negde ove godine na 23 odsto“, navodi Protić.
Pokazatelji za kraj prošle godine su da su prihodi po članu domaćinstva u Srbiji još uvek nešto manji nego rashodi, 29.500 dinara, tako da se još uvek između njih ne javlja pozitivna razlika.
„Naravno, reč je o statistici koja to uproseči i pokaže agregatne podatke. Prema tim agregatnim podacima nije tako loša situacija. Kada se gleda ukupna štednja, ona raste u ove dve, tri godine nakon pandemije, stigla je na nekih 14 milijardi“, ističe Protić.
nastavak na sledećoj strani
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
