Dok Evropska centralna banka paralelno razvija koncept digitalnog evra, pristup fizičkom novcu u praksi postaje sve komplikovaniji: banke gase svoje filijale, a broj bankomata se smanjuje širom Evrope.
S druge strane, u kriznim periodima građani se vraćaju gotovini. Tokom pandemije Kovida-19 potražnja za evro-novčanicama naglo je porasla – do kraja 2020. godine neto emisija novčanica u evrozoni povećana je za više od 140 milijardi evra, dok je u prosečnoj godini rast iznosio oko 55 milijardi.
ECB podseća i na situaciju u Španiji prošlog proleća, kada su tokom velikog nestanka struje građani po povratku električne energije masovno pohrlili bankomatima kako bi se obezbedili novcem.
U zaključku, institucija naglašava da je gotovina svojevrsna „rezervna guma“ sistema plaćanja – neophodna, jer nijedan sistem nije nepogrešiv. ECB preporučuje da svaka država članica izradi jasne smernice o održavanju zaliha gotovine, poput Holandije, Austrije ili Finske.
Finska već razvija bankomate koji bi bili otporni na ozbiljne poremećaje i sajber napade, što ECB vidi kao primer dobre prakse koji bi trebalo slediti širom EU.
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,