Dečak od 12 godina, po imenu Lazar je 14.januara brutalno pretučen u dvorištu svoje škole u osamnaestom pariskom arondismanu jer nije želeo da dopusti da mu nekolicina dečaka skinu krst sa vrata. Napad nije bio zbog novca ili užine što se povremeno dešava, već zbog ogrlice sa krstom. Lazar je učinio sve i sačuvao svoju ogrlicu koju mu je „poklonio njegov tata“ kako on kaže. O tome smo pisali i tu celu vest možete pročitati OVDE. Roditelji do danas zbog istrage nadležnih organa nisu želeli da se oglašavaju u medijima. Pojedini naši ljudi se sprdaju sa ovim užasnim događajem, a jedna osoba je juče iznosila neistine kako se ništa nije desilo, dižući sramotno prašinu na društvenim mrežama. Samo zato jer su roditelji odbili njene usluge. Ona je verovatno htela da „pomogne“ samo da bi sebe promovisala. Zaista tužno i velika sramota.
Šokirani i prebijeni dečak je došao kući a njegova majka je odmah pohitala u školu da prijavi slučaj. Direktor je nije primio i rečeno joj je da dođe sutradan. Primljena je tek posle tri dana od nadležnih u školi koji su minimizirali stvari rekavši da je to samo svađa između učenika. Direktor u tom trenutku nije želeo da ispita slučaj a ni da primi majku. Lazar govori četiri jezika i učenik je generacije.
Pošto smo mi objavili vest i na francuskom jeziku koju možete pročitati OVDE, stvari su počele da se menjaju jer su i francuski mediji počeli stidljivo da objavljuju ovu vest.
Veliki broj naših ljudi se uključio u slučaj a najviše se angažovao poznati Nikola Mirkovic posle svog teksta na portalu bvoltaire.fr. Veliki Srbin i još veći čovek koji se godinama bori za srpsku stvar u Francuskoj.
Nikola je, u koordinaciji sa roditeljima mališana, pokušao od škole da dobije informacije, ali ni do dana današnjeg škola nije dala rezultate interne istrage kako je obećala i vinovnici događaja nisu kažnjeni. Čeka se završetak istrage rektorata koji se sam uključio u ovaj slučaj. Nadležni u rektoratu su ovaj slučaj shvatili ozbiljno. Oni se neće oglašavati dok ne donesu odluku. Ambasada Srbije u Parizu je preko nas još odmah dobila sve informacije i veoma je angažovana u pomoći malom Lazaru. Ambasada je kontaktirala školu i dobila je isti odgovor da je interna istraga u toku. Podneta je tužba u policiji koja je okarakterisala slučaj kao rasizam i povela istragu. Veliki broj ljudi je ponudio pomoć, a jedna sjajna advokatica srpskog porekla je ponudila svoje i usluge svog kabineta potpuno besplatno što su roditelji prihvatili.
Zahvaljujući svima koji su delili naše tekstove vest se polako širi i francuski mediji polako i stidljivo provlače ovu vest iako nije dobila toliko prostora u medijima što se moglo i očekivati. Da je bilo suprotno sigurno bi bio skandal svetskih razmera a „Srbiju bi već bombardovali“. Takvo je trenutno stanje u francuskom društvu. Poslednji koji je pisao o slučaju je poznati Alexandre del Valle u svom autorskom TEKSTU.
Lazar i negova sestra ne idu u školu od tada jer strahuju za svoju bezbednost. Najveća humanitarna organizacija za pomoć Srbima koja želi da ostane anonimna je savetovala i napisala tekst na Francuskom za pomoć malom Lazaru i svi koji žele da doniraju novac da bi Lazar promenio i upisao neku bezbedniju privatnu školu mogu to da urade OVDE. Lazar je dobio sa Hilandara poklone i u nedelju je bio na jezeru gde se plivalo za Časni krst. Veliku zahvalnost roditelji duguju svešteniku Slaviši iz Crkve na Simplonu koja se nalazi nedaleko od škole. Otac Slaviša se lično angažovao da pomogne. On je u nedelju lično Lazaru dao veliku podršku i proveo neko vreme sa njim dajući mu savete i pokušajući da mu digne moral u čemu je čini nam se i uspeo. Naš sveštenik koji čini mnogo za srpstvo i pravoslavlje u Francuskoj, još jednom je pokazao svoju veličinu. Dosta naših ljudi, a bilo je i Francuza, dirnuti ovim slučajem su već Lazaru darovali poklone i dali mu svoju podršku.
Jedno udruženje o kojem smo već pisali pre par dana o subvencijama koje dobijaju u Francuskoj, su ponudili svoju pomoć veoma brzo. Lep gest. Međutim, roditelji su procenili da ta „pomoć“ i nije iskrena i da bi poslužila za neko samo-reklamiranje zbog čega su je i odbili. Sramota ali ništa nas više ne čudi. Do skora aktivni član ovog udruženja, jedna ženska osoba, je samoinicijativno zvala školu i ponudila advokatske usluge roditeljima kao i pomoć da se slučaj iznese u nekim marginalizovanim medijima. Pošto su roditelji to odbili jer se ceo slučaj vodi u koordinaciji sa Ambasadom Srbije u Parizu, ona je na svom profilu iznela gro neistina govoreći da slučaj nije istinit i da je verovatno samo obična dečija svađa. Sve to na francuskom jeziku. To je izazvalo različite reakcije ljudi od kojih su pojedini počeli da sumnjaju u verodostojnost informacija. Velika sramota što se tako radi i što neko želi da izvuče ličnu korist iz celog slučaja, a još veća je sramota što se odmaže celom slučaju iako bi valjda naši ljudi trebali da budu složni i da se brane naša deca. Nudi pomoć a ne veruje da je sve to istina. Ipak je bilo ljudi koji su opovrgli njenu izjavu argumentima, pa je ona jutros izbrisala svoju objavu.