Dok su francuski putnici sa broda MV Hondius, gde je izbilo žarište hantavirusa, već vraćeni u Francusku, naučna zajednica ubrzano radi na jednom ključnom pitanju: da li je moguće razviti efikasan tretman ili vakcinu protiv ovog opasnog virusa?
Pojava hantavirusa u Evropi podsetila je mnoge na početak pandemije 2020. godine. Reč je o patogenu koji je do sada bio relativno nepoznat široj javnosti, a čak i među naučnicima ostao je delimično „ispod radara“. Trenutno ne postoji specifičan lek, niti vakcina odobrena za upotrebu protiv hantavirusa. Zbog toga su lekari na brodu imali veoma ograničene mogućnosti kada su se pojavili prvi simptomi.
🧬 Dva tipa hantavirusa – i samo jedan prelazi sa čoveka na čoveka
Nauka razlikuje dve velike grupe hantavirusa:
- virusi Novog sveta – prisutni u Severnoj i Južnoj Americi; među njima je i virus Anda, jedini hantavirus koji se može prenositi sa čoveka na čoveka.
- virusi Starog sveta – prisutni u Evropi i Aziji; izazivaju teške febrilne sindrome, ali se ne prenose među ljudima.
Virus koji je pogodio putnike MV Hondiusa pripada prvoj grupi, što objašnjava pojačanu zabrinutost zdravstvenih vlasti.
🧪 Postoje li vakcine? Da – ali ne za ovaj soj
U Aziji su razvijene vakcine protiv nekih virusa Starog sveta, ali njihova efikasnost je ograničena. Za viruse Novog sveta – uključujući virus Anda – vakcina još ne postoji, ali istraživanja napreduju.
Najdalje je otišao američki virolog dr Džonatan Huper, koji je sa svojim timom razvio eksperimentalnu vakcinu protiv virusa Anda. Prema pisanju New York Timesa, prva faza testiranja dala je ohrabrujuće rezultate:
- preko 80% učesnika razvilo je neutralizujuća antitela,
- imunološki odgovor ocenjen je kao „impresivan“,
- ali vakcina zahteva najmanje tri doze, što predstavlja logistički izazov.
Dr Huper ostaje optimista: naučni deo je, kako kaže, „u velikoj meri savladan“, ali dalji napredak zavisi od tržišta i interesa državnih institucija.
🔍 Šta ovo znači za Francusku i Evropu?
Iako se radi o retkom virusu, činjenica da je u pitanju soj koji se može prenositi među ljudima zahteva maksimalnu opreznost. Zato su francuske vlasti uvele stroge protokole izolacije i nadzora, dok se naučna zajednica fokusira na ubrzanje istraživanja.
izvor: Cnews
