Mirovni napori su definitivno propali 24. septembra, kada su komandosi od nekoliko stotina teško naoružanih Srba upali u selo Banjska, ubivši četiri osobe. Kako prenosi Le Monde, više od četrdeset RPG protivtenkovskih raketnih bacača, skoro 200 bacača granata, desetine automatskih pušaka, mina i 80.000 komada municije pronađeno je u vozilima napuštenim oko ove lokacije.
Kosovari, koji su u poslednjem trenutku zaustavili napad, direktno su optužili Beograd da je organizovao napad, što je Aleksandar Vučić negirao. Ali istraga je brzo pokazala da poznaje vođu komandosa Milana Radoičića. Ovaj poslednji je čak bio i potpredsednik Srpske liste za Kosovo, formacije koja se smatra političkom granom Beograda na severu Kosova.
„Pronašli smo skladišta oružja na severu Kosova da naoružamo skoro 400 ljudi. Kako su ušli? Neko će morati da odgovori jednog dana. Evropske diplomate i dalje žele da veruju da je Beograd izvan svega ovoga, što u velikoj meri frustrira Prištinu“, upozorava Balkan politički savetnik.
Da bi izvršila pritisak na svog suseda Kosovara, Srbija se posebno može osloniti na svog drugog saveznika, Rusiju. Dve zemlje održavaju duboke istorijske i kulturne veze, kao i međusobno nepoverenje prema NATO, koji je bombardovao Beograd 1999. godine, tokom rata sa Kosovom. Prema istraživanju Evropskog saveta za spoljne odnose sprovedenom 2022. godine, 54 odsto Srba Rusiju smatra saveznikom, a 95 odsto neophodnim partnerom.
Ova balkanska zemlja nikada nije usvojila sankcije Zapada protiv Moskve koje su pokrenute nakon invazije na Ukrajinu u februaru 2022. „Srbija zavisi od Rusije na međunarodnoj sceni u promovisanju svoje agende nepriznavanja Kosova“, potvrđuje Florent Marciack. Kremlj nije pogrešio. U nedelju uveče, posle pobede Aleksandra Vučića na parlamentarnim izborima, Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, požurio je da mu čestita.