Francuska ima plan za Kosovo, ali nema za Pariz, Lion, Marsej…

U Francuskoj se poslednjih dana dešavaju veliki nemiri posle ubistva sedamnaestogodišnjeg mladića od strane jednog policajca. Horde nasilnika pale sve pred sobom a najviše sve ono što karakteriše institucije Francuske. Tužna slika Francuske koja je pravi primer decenijskog vođenja loše imigracione politike. A ne tako retko Srbija dobija od Francuske lekcije i planove koje mora da sprovede.

Napravimo jednu paralelu između Srbije i Francuske, dva vekovna prijatelja, čiji su se odnosi poremetili posle ratova devedesetih kada je Francuska odlučila da sledi politiku SAD-a i odbaci Srbiju kao velikog istorijskog saveznika. A kada se čaša polomi, teško se sastavlja. Iako su se odnosi popravili i sve su jači iz godine u godinu, Srbi i dalje ne mogu da prebole francusku „izdaju“. Ipak ne smemo a da ne pomenemo da sve više običnih Francuza ali i političara uviđa da je napravljena velika greška u vezi Srbije.

Srbi su u 15. veku po turskim spisima činili 95% populacije na Kosovu i Metohiji. Posle dve velike seobe Srba, u praznom Kosovu, dolazili su Albanci iz Albanije i naseljavali sve više taj prostor. Komunizam je još više pogoršao situaciju za Srbe, a posle Nato bombardovanja 1999. godine Srba ima manje od 10%. Manjina je postala većina a čije je stado, njegovo je i polje.

Francuska je bila teritorija koja je uvek privlačila došljake. I dok su se Italijani, Portugalci i Poljaci integrisali a kasnije i asimilirali, to nije bio slučaj sa došljacima iz Afrike čije su druge, treće i četvrte generacije sačuvale svoju veru, imena, jezik, običaje…Razlike se teško prevazilaze pa je zato sve veća tenzija u Francuskoj. Mešavina nacija, takozvani multikulturalizam nije uspeo, što pokazuju posledni događaji. Demografija se menja i po nekim procenama, sve generacije, došljaka je oko 20% u Francuskoj.

I pošto je jedina tema danas u Francuskoj incidenti i neredi, mi smo razgovarali sa jednim muškarcem srednjih godina Alžirskog porekla. Na našu opasku da nije demokratski da se ovako vandalski ruši Francuska, i da u tome uglavnom učestvuju mladići koji su vanevropskog porekla on nas je upitao da li je Alžir bombardovao Srbiju i da li je Alžir priznao Kosovo? Na naš odgovor da nije, rekao nam je da se onda ne mešamo jer je ovaj revolt samo problem koji se treba ticati Francuske i populacije koja uglavnom dolazi iz bivših francuskih kolonija.

I onda kada se dublje proanaliziraju činjenice dolazimo do zaključka da je Francuska učestvovala u bombardovanju Republike Srpske i Srbije, nije ništa učinila da se spreči proterivanje Srba iz Hrvatske, nije ništa učinila da se spreči pogrom Srba sa Kosova i Metohija, među prvima priznala takozvano Kosovo, glasala za „Kosovo“ za njegov prijem u Unesco i napravila zajedno sa Nemačkom plan koji bi značio još jedan korak ka smanjivaju uticaja srpskih institucija na Kosovu i Metohiji.

I dok Francuska ima plan za Kosovo po kome ga još više gura u ruke Albanaca i dok zvanična Francuska ćuti na hapšenja Srba i represiju „kosovske policije“, na policiju Francuske se puca tokom nereda, pale se automobili, zgrade i sve ono što predstavlja francusku državu. Francuska ima plan za Kosovo ali pokazuje da nema plan za Pariz, Lion, Marsej i ostale gradove gde poslednjih dana ulice liče na pravi mali rat.

Ne zaboravimo ipak da i pored svega što je Francuska direktno i indirektno učinila Srbima poslednjih decenija, u skorijem istraživanju, posle Rusa, Francuzi su narod koji Srbi najviše vole. Nadamo se da će se ova situacija ubrzo rešiti i da će zavladati mir u celoj Francuskoj.