Mi nismo sami u toj borbi. Pored Mauritanije, Čada, Malija, Burkine Faso i Nigera, s nama su i Evropljani koji tako, na veoma konkretan način, otelotvoruju „Evropu odbrane”, za koju se veoma zalažem. Britanci, Estonci, Španci, Danci… A sutra i drugi, nalaze se na terenu zajedno sa svojom braćom po oružju, Francuzima.
Francuska je neumorna zagovornica jedne ambiciozne evropske odbrane. Evropa mora da preuzme svoj status ekonomske sile, demografske sile, i da obezbedi sebi sredstva za sopstveni suverenitet. Politika evropske odbrane za koju se Francuska zalaže nema za cilj da zameni NATO već da postane jedan od njegovih stubova. Organizacija dobro funkcioniše na vojnom planu, ali svet se promenio od pre 70 godina. Zbog toga NATO mora iznova da se promišlja jer njegovo strateško okruženje evoluira.
Prilikom Samita u Londonu, članice NATO-a su se obavezale da počnu da razmišljaju o toj velikoj vojnoj alijansi. U Francuskoj čini nam se neophodnim da tom pitanju priđemo prateći tri ose: najpre, da napravimo bilans naših sredstava. Zatim, definisanjem cilja NATO-a. Ko je neprijatelj? Posebno, treba da se složimo oko zajedničke definicije pojma „terorista”. Najzad, da se složimo oko prava i obaveza saveznika u okviru njihovih misija zajedničke odbrane. Iako Srbija nije članica NATO-a, ona aktivno sarađuje s ovom organizacijom i, uopšte, daje snažan i efikasan doprinos našoj kolektivnoj odbrani. To njeno angažovanje treba da bude uvaženo u pravoj meri. To su teme koje su u središtu razgovora koje ću imati s predsednikom republike Aleksandrom Vučićem i naravno s mojim kolegom Aleksandrom Vulinom.
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
