U istoriji „u Francuskoj čim je puštena neka vakcina, posebno za decu ili mlade, počinje borbe, panika, mi to ne želimo“, primećuje doktorka Chantal Maurage, pedijatar i emeritus profesor. Ali ovaj put posebno, jer bi plan vakcinacije za 12-15 godina ponovio skandal koji je ozbiljno poljuljao poverenje nekih Francuza u vakcine. 1994. godine u srednjim školama pokrenuta je velika kampanja vakcinacije za borbu protiv hepatitisa B, koji je posebno odgovoran za rak jetre. Ali nakon pojave multiple skleroze i ogromne kontroverze koja je usledila, operacija vakcinacije je zaustavljena.
Svi stručnjaci se slažu da su prve Kovid vakcine puštene u rekordnom roku. Vakcinacija za starije i osetljive na bolest zapravo nije bila predmet rasprave. „Nismo imali apsolutno raspravu oko ovih vakcina, ali smo ih objavili za odrasle starije od 50 godina. Tako, na primer, nije postojao rizik za žene od genetskog prenosa na buduću bebu“, kaže Chantal Maurage, koja primećuje da čak i ako su ti rizici danas isključeni, postoje neki ljudi koji i dalje sumnjaju.
I sa dobrim razlogom, odnos rizika i koristi nije potpuno isti za mlade ljude dobrog zdravlja i za mnoge asimptomatske zbog koronavirusa. „S jedne strane, govorimo o relativno novoj vakcini, a s druge strane samo je Pfizer odobren za upotrebu kod 12-godišnje dece. Stoga postoji strah roditelja da bi moglo doći do neželjenih efekata koji ne bi bili predviđeni jer još uvek nisu dovoljno procenjeni“, podvlači Caroline de Pauv.
Strah kod ljudi da vakcina može izazvati neke neželjene efekte, međutim, dvojica stručnjaka veruju da će situacija biti deblokirana kada se pojave velike povratne informacije zemalja koje su počele da vakcinišu najmlađe. „Sa Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, nalazimo se na sociološki uporedivoj populaciji i možemo verovati brojkama koje će biti prijavljene, jer je njihov zdravstveni sistem veoma siguran u pogledu neželjenih dejstava sa vakcinama“, uverava sociolog specijalizovan za zdravstvo.
nastavak na sledećoj strani