Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 2
(Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.)
Postoje trenuci u istoriji jednog naroda koji ne blede, koji postaju večni simboli časti, hrabrosti i žrtve. Jedan od tih trenutaka zbio se u oktobru 1915. godine, na obali Dunava u Beogradu, kada je major Dragutin Gavrilović svojim besmrtnim govorom ušao u istoriju i u srca svih generacija koje su došle posle njega.
Bila je to odbrana Beograda, u Prvom svetskom ratu, kada su srpske trupe, iscrpljene i malobrojne, stajale pred nadmoćnim austrougarskim i nemačkim snagama. Tada je major Gavrilović, komandant 2. bataljona 10. pešadijskog puka, okupio svoje vojnike i izgovorio reči koje su postale sinonim srpskog vojničkog ponosa:
„Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja – naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više da se brinete za svoje živote, oni više ne postoje.Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!“
nastavak na sledećoj stranici
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa