Posle strašnog povlačenja preko albanskih planina, izmučena i izgladnela srpska vojska stigla je na ostrvo Krf početkom 1916. godine. Tu, na tom komadiću grčke zemlje, izmučeni narod pronašao je i spas – ali i grob.
Na obalama Krfa, gde je vetar nosio miris mora i smrti, podizane su prve improvizovane bolnice. Hiljade vojnika, dece i civila ležalo je u šatorima, pod otvorenim nebom, boreći se sa tifusom, glađu i ranama koje nisu bile samo telesne.
Ostrvo Vida, malo ostrvce naspram Krfa, postalo je simbol tihe tragedije. Tamo su sahranjivani oni koji nisu izdržali oporavak. Neki, kojih je bilo previše, nisu imali ni mesto u zemlji – njihova tela spuštana su u plavetnilo Jonskog mora. Taj deo mora, do danas, Srbi zovu „Plava grobnica“.
Dok su sveštenici svakodnevno služili opelo, Krf je postajao mesto vaskrsenja. U improvizovanim školama učilo se pored kreveta, formirane su nove jedinice, pisane su pesme i molitve. Na tom ostrvu bola rodila se nada – nada u povratak, u slobodu i u život.
Francuski lekari i savezničke misije pomagale su koliko su mogle. Uprkos svemu, srpski vojnik, iako izmučen, nije zaboravio da pozdravi zastavu i da se nada ponovnom povratku u domovinu. „Kad dođemo opet, doći ćemo kao pobednici“, zapisao je jedan neimenovani oficir u svom dnevniku. I zaista – sa Krfa, iz mora su se uzdigli novi junaci, spremni da krenu put Solunskog fronta i konačne pobede.
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,
