Poslednjih decenija iz Srbije ali i celog Balkana, ljudi odlaze u inostranstvo „trbuhom za kruhom“. Međutim, u poslednjih par godina, veliki je broj naših ljudi koji napuštaju inostranstvo i vraćaju se da žive u Srbiji. Poboljšana ekonomska situacija je pravi razlog a i želja da deca odrastaju „sa našima“.
Zanimljivu priču nam je ispričao Dejan Uskoković koji je živeo i radio u Parizu, pa se odlučio da se vrati u Srbiju. I nije zažalio. Dejan ima 38 godina. Rodjen je u Srbiji i po profesiji je poštar. Tokom vremena je odlučio i da se oproba u poslovima u građevini, adaptacijama i završnim radovima. U početku je to bio samo dodatni posao ali vrlo brzo, napuštanjem Poste, postao je jedini izvor prihoda.
Koje ste godine došli u Francusku? -Na zahtev prijatelja koji se bavi istim poslom, u Francusku odlazim 2021 godine. Hteo sam da se oprobam i naravno da zaradim.
Vaša iskustva tokom vašeg boravka u Francuskoj? -Moje lično iskustvo odlaska u Francusku i rada tamo, pre svega, ogleda se u razlici kvaliteta upravo u tim završnim radovima. Moram priznati da je taj kvalitet ovde u Srbiji na zavidnom nivou, bar po mom ličnom radnom iskustvu. Detalji su ti na koje se kod nas ovde dosta poklanja paznje. Materijali su svakako dosta kvalitetniji u Francuskoj kao i dijapazon samog izbora materijala. Tokom mog boravka u Parizu, moj rad se odvijao, kako po privatnim stanovima, tako i na jednom od gradilišta.
U svečanim prostorijama Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu odigrao se susret od izuzetnog značaja za celokupnu srpsku zajednicu u zapadnoj Evropi. Direktor Uprave, Vladimir Kokanović, ugostio je Njegovo Preosveštenstvo Episkopa zapadnoevropskog gospodina Justina, čije se eparhijsko sedište nalazi u Parizu. Razgovor, prožet duhom dubokog međusobnog poštovanja, bio je posvećen ključnim pitanjima
Ima trenutaka kada reči postanu premale, a srce preveliko da stane u grudi. Ima dana kada kilometri između Pariza i Kosova i Metohije prestanu da postoje, jer ih prebriše čista, nepokolebljiva ljubav prema rodu i svetinji. Po 17. put, u organizaciji veličanstvenog KUD-a „Izvor“ iz Pariza, sprovedena je u proleće ove godine velika humanitarna akcija
Dok tuga nema granice, a rane iz prošlosti jednako bole bez obzira gde se nalazimo, Republika Srpska i Srbija još jednom stoje ruku pod ruku – ujedinjene u dostojanstvu, molitvi i trajnom sećanju. U trenucima kada se prisećamo najcrnjih dana naše istorije, kada su kolone progranih nosile samo nadu i suze, nesalomivo jedinstvo dva krila
Oluja, vojno-policijska operacija Hrvatske vojske sprovedena od 4. do 7. avgusta 1995. godine, predstavlja jednu od najbolnijih i najtragičnijih stranica u savremenoj istoriji srpskog naroda. Za Srbe širom sveta, posebno za prognane Krajišnike i njihove potomke, Oluja nije samo vojna akcija već simbol masovnog egzodusa, stradanja, progona i gubitka vekovnih ognjišta. Dok Hrvatska ovaj datum
Para sve manje u državnoj kasi Francuske. Vlada Francuske razmatra drastične mere štednje kojima planira da uštedi oko 800 miliona evra, a jedna od najspornijih predlaže potpuno oporezivanje naknada za privremenu sprečenost za rad usled povrede na radu ili profesionalne bolesti. Iako su ove naknade do sada bile oslobođene poreza na dohodak u iznosu od
Ovo je još jedan u nizu konkretnih dokaza, pored mnogobrojnih akcija koje smo uspešno sproveli u prošlosti, da udruženje „Svi Srbi u Parizu“ nije samo ime na papiru ili stranica na društvenim mrežama. Mi smo živa zajednica, sigurna kuća i čvrst oslonac za svakog našeg čoveka kojem je pomoć u Francuskoj potrebna. Kada je teško,
Srpstvo se čuva kroz solidarnost, kroz brigu o svakom našem čoveku, ma gde da živi. Danas pred nama stoji velika obaveza – da pomognemo našoj Draganki Matić, ženi od 51 godinu, rodom iz Jagodine, koja je teško povređena u nesreći početkom decembra 2025. godine. Draganki je hitno potrebna pomoć za nastavak lečenja u iznosu od
Francuski parlament je i zvanično usvojio istorijski i izuzetno kontroverzan zakon: od 1. septembra 2026. godine mlađima od 15 godina zabranjuje se pristup društvenim mrežama. Time je Francuska postala prva evropska zemlja koja uvodi takozvanu „digitalnu punoletnost“. Reč je o jednoj od najvažnijih reformi predsednika Emanuela Makrona, čiji je zvanični cilj zaštita maloletnika od psihičkih,
Sve gora bezbednosna situacija širom zapadnoevropskih metropola, od učestalih oružanih napada na ulicama, preko porasta stope kriminala, pa sve do opšteg osećaja nesigurnosti u školama i na javnim mestima, postala je prelomna tačka za hiljade srpskih porodica u dijaspori. Naši ljudi u inostranstvu sve češće donose odluku o napuštanju zapadnih zemalja, ne želeći da im
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, kroz niz medijskih nastupa i sastanaka sa predstavnicima našeg naroda u rasejanju poručio je da je jačanje veza sa dijasporom jedan od ključnih prioriteta, istakavši važnost jedinstva, očuvanja tradicije i srpskog nacionalnog identiteta. Tokom gostovanja na Televiziji Tanjug, Kokanović je naglasio neprocenjivu ulogu
