Evropska unija nikada nije bila prava geopolitička sila poput SAD, Kine ili Rusije, smatraju analitičari. Ipak, Evropa ima novac, znanje i ljude. Ono što joj nedostaje jeste jedinstvo i spremnost da deluje brzo. Jačanje odbrane, energetska i ekonomska nezavisnost, kao i politika proširenja – sve su to elementi koji bi mogli da oblikuju njen budući položaj.
– Kraj rata u Ukrajini predstavlja priliku za EU da se konsoliduje i da kroz politiku proširenja zapravo pokaže da je relevantan akter, s obzirom da je Ukrajina prepoznata i dobila status kandidata i otpočela formalno pregovore za članstvo Evropske unije, čini mi se da bi kraj rata mogao da ubrza proces pristupanja Ukrajine u Evropske uniju i to bi bio jedan jasan signal da se Evropska unija vraća na mapu sveta. Pored Ukrajine tu je naravno i pitanje Zapadnog Balkana i rešavanje bilateralnih sporova koji ovde postoje – ističe Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike.
Sve se češće govori o tome da Evropa mora sama da brine o svojoj bezbednosti. Ideja o takozvanom „nuklearnom kišobranu“ znači da bi evropske zemlje imale sopstvene, jače bezbednosne garancije, a ne da se u potpunosti oslanjaju na Ameriku. Makron predlaže i zajedničko zaduživanje – takozvane evroobveznice – kako bi se prikupio novac za odbranu, razvoj tehnologije i zelenu energiju. Poruka je jasna: bez zajedničkog novca i zajedničke politike, Evropa teško može da parira velikim silama.
nastavak na sledećoj stranici
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
