MARSELJ / PARIZ – Nakon novog talasa masovnih mobilizacija građana, srednjoškolaca i studenata protiv visokih troškova života, predsednik Francuske Emanuel Makron boravio je u ponedeljak, 26. oktobra 2026. godine, u nenajavljenoj poseti Marselju. Cilj posete bio je uvid u stanje i provera povratka „republičkog reda” nakon nasilja i pljački koji su obeležili ranije proteste 17. oktobra.
Tokom obilaska gradske kuće u Marselju, čiji su ulaz i infrastruktura oštećeni tokom demonstracija 17. oktobra, predsednik Makron je razgovarao sa gradonačelnikom Benoom Pejanom, lokalnim trgovcima koji su bili žrtve pljački, kao i sa predstavnicima snaga bezbednosti.
U svom obraćanju pripradnicima policije i žandarmerije, Makron je izrazio zabrinutost zbog trenutne društvenopolitičke klime u zemlji.
„Nije normalno da se šest meseci pre predsedničkih izbora naša zemlja nalazi u ovakvom stanju usijanja”, izjavio je predsednik, poručivši da se scenariji haosa iz sredine oktobra ne smeju ponoviti.
Makron je istakao da nadležni organi trenutno drže red i republičke institucije „bez uvođenja vanrednog stanja”, dodavši ipak da ta mera „nije tabu ukoliko se situacija bude dodatno pogoršala”. On je napravio razliku između aktuelnih dešavanja i urbanih nereda iz leta 2023. godine, ocenivši da se sada radi o socijalnom i političkom pokretu čiji koreni leže u protestima mladih i borbi protiv skupoće.
Govoreći o predstojećim okupljanjima, predsednik je upozorio da će subota, 31. oktobar, ponovo biti „dan pod visokim rizikom”. On je potvrdio da će trase najavljenih šetnji biti preusmerene van gradskih jezgra kako bi se zaštitila imovina i javni red, priznavši ujedno da vlasti 17. oktobra nisu u potpunosti predvidele obim mobilizacije i da bezbednosne snage tada nisu bile adekvatno dimenzionisane.
Predsednik se osvrnuo i na ulogu tehnologije, ocenivši da „društvene mreže narušavaju demokratiju” i da su korišćene za koordinaciju i dovođenje ljudi na mesta gde su vršeni napadi i pljačke.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez saopštio je bilans bezbednosnih operacija sprovedenih tokom protesta proteklog vikenda. Prema zvaničnim podacima, širom zemlje privedeno je 1.435 osoba, od kojih više od stotinu zbog posedovanja improvizovanog oružja i opasnih predmeta.
Iako je ministar ocenio da je dan protekao pod kontrolom i bez većih incidentnih žarišta, zabeležen je visok nivo nasilja usmeren prema snaga bezbednosti. U sukobima su povređena 267 pripadnika policije i žandarmerije, kao i 150 demonstranata, od kojih troje teže (u Tuluzu, Remsu i Klermon Feranu).
Nunez se ujedno osvrnuo na optužbe stranke La France Insoumise (LFI) o navodnom blagonaklonom stavu policije prema ekstremno desničarskim grupama. On je oštro odbacio tvrdnje o bilo kakvoj saradnji ili zaštiti, objasnivši da su grupe ekstremne desnice pokušale samoinicijativno da uđu u centre gradova pod izgovorom zaštite lokala, uđuvši u direktne fizičke sukobe sa pripadnicima ekstremne levice.
Hapšenja i ukinut policijski čas u Nici: U Nici je privedeno 59 osoba (49 muškaraca i 10 žena, starosti od 15 do 48 godina). Prema rečima tužioca Damijena Martinelija, sedam osoba je odmah sprovedeno pred pravosudne organe. Istovremeno, u Nici je u ponedeljak zvanično istekao gradski policijski čas (koji je važio od 21:00 do 06:00 časova u centru grada i oko glavne železničke stanice), uveden odlukom gradonačelnika Erika Ciotija 19. oktobra.
Reakcija Amnesty International: Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International France uputila je javni apel vladi da odustane od novog nacrta zakona pod nazivom „casseurs-payeurs” (izgrednici-platiše). Direktorka odeljenja za akciju pri ovoj organizaciji, Natali Godar, ocenila je da predloženi tekst ugrožava pravo na proteste namećivanjem kolektivnog finansijskog rizika i sankcija svim učesnicima skupova, čime se potencijalno krše međunarodne obaveze Francuske u oblasti ljudskih prava.
U vremenu kada je važno znati kome verujete, naša dijaspora sve više bira proverene i pouzdane firme. DIMMAT je upravo