Naime, katolička i pravoslavna učenja dele stav da uključivanje surogat-majke krši sakrament braka i umanjuje lični karakter bračnih odnosa.
Pravoslavna crkva veruje da ljudsko biće nije prost skup ćelija, kosti i organa, niti da je čovek definisan isključivo biološkim faktorima. „Čovek je stvoren po liku Božjem…“ navodi se u dokumentu „Misija pravoslavne crkve u savremenom svetu“, koji su potpisali poglavari i velikodostojnici deset pravoslavnih crkava, među njima i SPC.
Dostojanstvo čoveka, ali i Božja volja, narušavaju se, smatraju pravoslavne crkve, kao i druge hrišćanske denominacije, surogat-materinstvom jer, pre svega, kidaju biološku vezu majke i deteta. Ipak, što se tiče samogkrštenja deteta rođenog uz pomoć surogat-majke Srpska pravoslavna crkva nema zvaničan stav.
Pre nekoliko godina, Sinod Ruske pravoslavne crkve objavio je zvaničan dokument koji definiše stav prema krštenju dece rođene posredstvom surogat-majki. U saopštenju stoji da će ruska crkva krstiti decu koju su rodile surogat-majke tek kada se roditelji pokaju u crkvi. Druga mogućnost da se krste je kada dete postane punoletno ili dostigne starosno doba u kome može samostalno da odluči da želi da primi hrišćansku veru.