Iz svojih Kućana pod Murtenicom mlad ode Radiša Gojgić (1883–1968) da izuči za trgovca u Požegi. Radan i poslušan, zanat je završio u dućanima požeških gazda, trgovac postao.
A onda se zaratilo: prvo protiv Turaka za slobodu neoslobođenih krajeva, zatim još žešće protiv Švaba za odbranu otadžbine. Od vrednog trgovca i domaćina Gojgić postade neustrašiv ratnik. Ovenčan Karađorđevom zvezdom, sa četiri teške rane zbog kojih je ostao doživotni invalid.
„Radiša je u turski rat pošao kao na svadbene svečanosti. Vojnici su se utrkivali ko će da izvrši zadatak, ko da se istakne. Nikakav napor za njih nije bio težak. Osveta je slatka, a trebalo je osvetiti stare kosovske rane. Mnogi su ostali tamo na proplancima stare Srbije i nisu se više vratili. Puške su pucale i prosipala se krv. Radiša se sećao kako su mladi vojnici osvojili Kumanovo, pesme pobednika i radosti oslobođenog naroda. Blaga jesenja noć je padala kada su se vratili iz pobede”, piše o Gojgiću zlatiborski hroničar Milisav R. Đenić u dve svoje knjige: „Zlatibor u Velikom ratu” (iz 2006) i „Biografski leksikon Zlatibora” (iz 2023).
Mobilizacija 1914. zatekla je Radišu u dućanu u Požegi. Pojurio je da se što pre javi u svoju četu. Pošli su prema Drini, počele su borbe protiv jakog i spremnog neprijatelja. Branioci se nisu dali. Čete su otimale i gubile položaje. Ređale su se borbe u Podrinju…
„Za jednu noć izvršili su devet juriša da otmu neprijatelju Mačkov kamen, taj nesrećni breg koji je bio prekriven leševima mladih ljudi. A kad su došli do samog vrha, nisu mogli da ga zauzmu, nego se opet prikupili pa ponovo jurišali, ginuli, osvajali i gubili. Gledajući kako ginu njegovi drugovi, susedi i poznanici, Radiša je stezao hladnu cev svoje puške i želeo da se osveti neprijatelju, satre plave uniforme koje su tako gadno navalile na njegovu zemlju. Video je svog komandanta puka kako osmatra položaj i srce je htelo da mu prepukne kada se stari junak preturio s konja smrtno pogođen neprijateljskim kuršumom. To su oni mučni dani koje nije mogao da zaboravi”, piše Đenić.
Hrabro se Radiša borio i na Solunskom frontu, vešto probijao kroz pešadijsku vatru i topovsku kanonadu odnoseći izveštaje i donoseći naređenja komandiru čete, kapetanu Milivoju Mlađenoviću.
nastavak na sledećoj strani
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma