„Mijajlo, brate, ubij me, ne mogu više da se mučim“, događaj koji ostavlja bez daha

„Svaki kontakt s neprijateljem Gojgić je obeležio neobičnim junaštvom po kome su ga drugovi pamtili. Ispred bugarskih rovova, 26. septembra 1916, izneo je ranjenog narednika Marka Markovića, naredne noći bacio se na raketu za osvetljavanje i ugasio je svojim telom da ne osvetli naše položaje. Na Ivenskoj kosi dobrovoljno se javio da krene na jedan specijalni zadatak. Odabrao je osam drugova sa kojima je upao u jedan neprijateljski bunker i zarobio čitavu posadu. Bio je neumoran, nesalomljiv i hrabar do bezumlja. Posle ovih podviga poveren mu je jedan vod u trećoj četi.”

A onda je Gojgiću ratna sreća okrenula leđa. „Na položaju Crna čuka zadobio je četiri teške rane. Nesrećan i umoran, klonuo je i skljokao se među kamenice. Tu je čekao da ga neprijatelj pronađe i dotuče. A tamo, u njegovoj četi, komandir se raspitivao i vikao: – Trčite, spasite kaplara Radišu! Izvucite ga kako god znate.

Ali kuršumi su padali kao grad i niko se nije usudio da priđe ranjenom kaplaru. A Radiša je ležao i osećao kako ga bolovi sve više stežu, činilo mu se da se smrt približava… Kad je daleke strane pokrio mrak, bolovi su postajali sve nesnosniji, a smrt nije htela da dođe. Onda su se odnekud pojavili njegovi drugovi i stavili ga na nosila.

– Mijajlo, brate, ubij me! Ne mogu više da se mučim – jedva je izustio.

Drugovi su ga odneli u previjalište, odatle u Solun. Rane su bolele, pa posle zarasle. Radiša više nije mogao da se vrati na bojno polje, jer je ostao stalno nesposoban. Preneli su ga u Bizertu, dušu njegovu mučile su bolne nostalgije. Želeo je da makar jednom vidi zelene gajeve drage daleke Srbije.”

Kada su se jednog dana vojnici okupili u bolničkom dvorištu, na grudi Radiše Gojgića, kaplara iz Požege, oficir je prikačio srebrnu Karađorđevu zvezdu s mačevima. – Stekao si je svojom krvlju i ranama, junače.

Suze su Radiši navrle na oči. Nakon te svečanosti odgegao je sa štakama do bolničkog kreveta i dugo, dugo ostao sam.

Vratio se odlikovani kaplar posle rata u oslobođenu otadžbinu, svojima u Požegu. Mada ratni invalid, nije odustao od trgovine. Umro je, cenjen i poštovan, pola veka nakon završetka Velikog rata.

izvor: Politika