Stručnjaci za zaštitu podataka smatraju da bi presuda mogla da proširi tzv. „pravo na zaborav“, uvedeno od strane Evropskog suda pre jedanaest godina. Informatičarka Marit Hansen objašnjava da se sada mora odlučiti koliko daleko ide obaveza pretraživača kada je reč o uklanjanju intimnih slika – posebno onih koje se ponovo pojavljuju ili su izmenjene uz pomoć AI.
I dok Google na upite medija ćuti, HateAid upozorava: reč je i o pitanju seksualizovanog nasilja nad ženama od kojeg velike kompanije ostvaruju profit. Njihova kampanja nosi naziv „Our nudes are #NotYourBusiness“ – poruka je jasna: intimne slike nisu ničiji biznis.
Primeri zloupotrebe intimnih fotografija su brojni – od čuvenog „Celebgate“ skandala 2014. pa sve do lažnih AI snimaka poznatih žena. Laurin slučaj, međutim, pokazuje da se ovo ne dešava samo zvezdama, već može da pogodi bilo koga.
„Bez zakonske obaveze trajnog uklanjanja, žrtve su osuđene da ceo život prate internet u potrazi za svojim slikama i da ih ručno prijavljuju. To je ogroman psihološki teret koji ne bi smeo da postoji“, upozorava Ballon.
Ova tužba mogla bi da promeni pravila igre i natera internet gigante da konačno preuzmu odgovornost.
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma