Nakon osvajanja zlatne medalje na Olimpijadi 2024. godine u Parizu, Novak Đoković održao je emotivnu konferenciju za štampu koja je pružila uvid u njegovu duboku zahvalnost, radost i refleksije o ovom velikom uspehu. Osvrćući se na svoj trijumf, Đoković je istakao koliko mu je značilo osvojiti medalju u Parizu, prenosi Kurir.
„Najposebniji osećaj, mislio sam da je nošenje zastave kada sam nosio zastavu na otvaranju u Londonu najbolji osećaj koji sportista može da oseti, sada sam shvatio da je to ovaj momenat, najveći koji jedan sportista može da oseti. Nositi srpsku zastavu me motiviše kao ništa više“, rekao je Novak na početku izlaganja.
Priznao je Đoković da je ovo najveći uspeh u njegovoj karijeri.
„Osvojio sam bronzu 2008. posle nisam mogao da pređem prepreke u polufinalu i da dođem do medalje, sada u 37. godini, protiv 21- godišnjeg, najboljeg na svetu, kada sve to pogledam, ovo je najveći uspeh u mojoj karijeri. Ova godina je bila drugačija za mene, nisam osvojio ništa do sada, ali rekao sam da su Grend slemovi i Olimpijske igre glavni cilj, znao sam da je ovo verovatno poslednja šansa za OI“, kaže Novak.
Osvrnuo se srpski teniser na nedavnu povredu kolena, zbog koje je morao da bude podvrgnut hiruškom zahvatu.
„Spremio sam se za RG, Vimbldon i OI, da budem na vrhuncu svojih sposobnosti. Povreda koju sam dobio na RG me je malo omela, ali igrao sam finale Vimbldona, što nisam očekivao. Bio sam tada izdominiran u finalu, ali znao sam da sam ovde drugačiji igrač u smisli kako se krećem, to mi je bilo bitno zbog samopouzdanja i zbog kretanja i zbog igre“, rekao je Novak i potom dodao:
„Nije mi bila potrebna motivacija, jer nema veće motivacije od toga boriti se za svoju zemlju. Prve dve runde, znao sam posle toga da je ovo moja šansa, kada sam prošao polufinale, to je bilo olakšanje, osetio sam se kao da sam osvojio turnir, ali sam želeo zlato. Znao sam da moram da se popnem na vrh najviše planine, jer je Alkaraz bio prepreka“.
nastavak na sledećoj stranici