Glad za pobedom – bez fanatične borbenosti nema medalje, ma koliko talenata imali.
Timska hemija – Jokić ne može sam, potrebna je podrška i jasna uloga svih igrača.
Fizička i mentalna priprema – Finska je pokazala da se energijom i verom može srušiti favorit.
Novi pristup selekciji – vreme je da se napravi rez i da se u reprezentaciji traži disciplina, borbenost i posvećenost.
Zaključak – Košarka je naš identitet
Poraz od Finske na EuroBasketu 2025 ostaće zapisan kao jedan od najvećih debakala u istoriji srpske košarke. Nije nas srušio rival, već sopstvena slabost – nedostatak vatre, timskog duha i vere.
Ako želimo da se vratimo na tron, moramo da probudimo onaj stari srpski košarkaški duh – da igramo srcem, da ginemo za svaku loptu i da verujemo jedni u druge. Samo tako možemo ponovo da zaslužimo zlato koje svi čekamo.
Jer za nas, košarka nije samo sport – to je deo našeg identiteta.
Milena u svojim objavama ističe da je očajna i da je izgubila svako pravo na sina, dok korisnici društvenih mreža masovno dele njenu ispovest i izražavaju podršku. S druge strane, Jasna tvrdi da dete čuva potpuno u skladu sa zakonom, zajedno sa svojim suprugom, i podseća da joj je Milena ranije poveravala unuka bez ikakvog
Srpsko stanovništvo ovakve odluke doživljava kao jasnu poruku da se koraci asimilacije nastavljaju, a da se iz javnog prostora potiskuje sve što podseća na srpsko pismo, kulturu i nasleđe. Uklanjanje ćirilice, koja je neodvojivi deo srpskog identiteta, mnogi vide kao simboličko brisanje jednog naroda iz prostora na kojem je vekovima živeo. Ostaje gorak utisak da
Sociolozi ovakve pojave opisuju kao „liminalni identitet“ – stanje u kojem ljudi žive između dve kulture, ne pripadajući u potpunosti nijednoj. U dijaspori se često javlja osećaj „kofera“: neodređenosti, spremnosti na odlazak, ali i neizvesnosti gde je stvarno dom. To stanje može da nosi nostalgiju i nedoumice, ali i mogućnost da se izgradi identitet koji
Ko bi bio izuzet? Na osnovu najava o ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka, kao i na osnovu ranijih zakonskih rešenja, mogu se izdvojiti sledeće kategorije lica koja ne bi morala da služe: Lica nesposobna za vojnu službu: Na osnovu lekarskih i psiholoških pregleda koje sprovode vojne i civilne zdravstvene ustanove, utvrđuje se zdravstvena sposobnost regruta. Osobe
Na društvenim mrežama pojavio se snimak koji je izazvao veliku pažnju i polemike – robot je, prema objavljenom video snimku na društvenim mrežama, pokušao da napadne dostavljača na motoru u Moskvi. Na videu se jasno vidi mladić na motoru, dok mu se približava robot i šutira prednji deo točka. Snimak je najpre objavljen na stranici
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svete mučenice Veru, Nadu, Ljubav i njihovu majku Sofiju – četiri svetiteljke koje su svojom verom i mučeništvom u 2. veku ostavile neizbrisiv trag u hrišćanstvu. Praznik je posvećen najvećim vrlinama vere: veri, nadi i ljubavi, koje su temelj svakog pravoslavnog života. Ove devojčice – Vera (12), Nada (10) i
Kako je rekao, policija je otvorila istragu zbog podsticanja na mržnju, te je ove postupke nazvao „odvratnim“. Nunez je tada dodao da bi mogle postojati paralele sa prethodnim incidentima povezanim sa „stranim mešanjem“, ali je pozvao na „krajnji oprez“. „Lemonde“ je preneo da su početkom juna, trojica Srba su optužena za vandalizam nad jevrejskim lokalitetima
Srpska policija je danas, 29. septembra, saopštila hapšenje 11 osoba zbog svinjskih glava koje su ranije ovog meseca postavljene ispred džamija u pariskom regionu. Incidenti su se dogodili u noći između ponedeljka, 8. septembra, i utorka, 9. septembra, u Malakof-u i drugim delovima pariskog regiona Île-de-France, prenosi BFM TV. Osumnjičeni se terete za niz dela
Pevač Darko Lazić doživeo je ozbiljnu saobraćajnu nezgodu na autoputu, u trenutku kada se u automobilu sa njim nalazila i njegova supruga Katarina. Prema njegovim rečima, do udesa je došlo zbog mokrog kolovoza, a srećom niko od učesnika nije zadobio teže povrede. Kako prenosi Blic, u prvom intervjuu nakon nesreće, Lazić je rekao da se
Krst se vekovima čuvao u srebrnom sanduku u crkvi Vaskrsenja u Jerusalimu, sve do 614. godine kada su Persijanci zauzeli grad. Danas, Srbi Krstovdan obeležavaju dva puta godišnje – jesenji 27. septembra i zimski 18. januara. Narodna verovanja i običaji Po narodnom verovanju, vreme na Krstovdan nagoveštava kakva će biti zima: ako je oblačno, očekuje
