Nakon smrti Daniela Telliera, opštinskog odbornika Sens-a, 26. avgusta, na njegovo mesto u opštinskom veću došao je Goran Radovanović, 49, rukovodilac gradilišta spoljne stolarije. Ovaj visoki čovek od 2m i 2cm, srpskog porekla, poznat je meštanima Sens-a i kao predsednik Francusko-srpskog šumadijskog udruženja. Njegova nova uloga u opštinskom veću izazvala je značajnu pažnju i komentare u zajednici, prenosi Independantdelyonne. Ovom prilikom ispred udruženja „Svi Srbi u Parizu“ želimo da uputimo čestitke Goranu. Poznavajući Gorana, možemo samo reći veoma zasluženo. Goran je takođe jedan od pravih primera predstavnika naše srpske zajednice u Francuskoj.
Kako ste doživeli gubitak Daniela Telliera?
Daniel bio je više od kolege i prijatelja. Upoznali smo se 1999. godine u Pirelli-u, gde smo zajedno radili, a takođe je bio veoma aktivan u radničkom savetu. Bio je cela ličnost, voleo si ga ili ne. Njegovu popularnost više nije trebalo dokazivati s obzirom na broj prisutnih na njegovoj sahrani. Imao je talenat da deli male anegdote na Fejsbuku, zahvaljujući čemu sam otkrio mnoga mesta u Sansu. Nedostaju nam njegove svakodnevne šale koje je voleo da naziva „šalama“.
Šta vas je navelo da preuzmete njegovo mesto u Opštinskom veću?
Bio sam na 30. poziciji na listi „Sens 2020” Marie-Louise Fort. Sa svojim poslom u Parizu u to vreme, nisam mogao da se potpuno uključim. Kada je Daniel umro, automatski sam zauzeo 29. mesto među odbornicima većine. Čast mi je da ga nasledim, iako sam ranije bio savetnik.
Poznavali ste gradonačelnika Paul-Antoinea de Carvillea?
Poznajem Paul-Antoine-a dugo vremena, posebno preko izborne komisije Sens u kojoj sam služio 12 godina. Bili smo zajedno kao volonteri tokom izbora, a ja sam mogao da vidim njegovu smirenost i kontrolu tokom incidenta sa neosetljivim glasačem. Tada sam rekao sebi: ‘Ovaj momak, on je dobar.’ Od tada sam ga podržavao 100%.
Koji su vaši koreni i kako su povezani sa Sensom?
Rođen sam u Sens-u, ali sam srpskog porekla. Moj otac je stigao u Francusku 1966. godine sa namerom da vidi Ajfelov toranj i nikada nije otišao. Iza sebe je ostavio porodicu u Srbiji – roditelje, mlađeg brata – da bi se ovde nastanio. Iako nije imao mnogo, brzo je zavoleo Francusku. U svojoj zemlji porekla, bio je stolar-stolar, ali je u Francuskoj radio u automobilskoj industriji. Bio je jedan od prvih Srba u Sens-u. Radio je u Sochaux-u kod Peugeot-a, zatim u Parizu i na kraju u Sens-u, u Valéo-u. Čak je radio u Pont-à-Mousson kao strugar-mlinar. U Sensu je upoznao moju majku, a venčali su se 1969. godine. Moj deda je, sa svoje strane, došao u Francusku peške jer u Srbiji nije bilo hrane. Našao je posao kao samouki kuvar za francuske oficire i kasnije je doveo svoju porodicu. Moj otac je umro, ali moja majka Miljana, stara 73 godine, i dalje živi u Sens-u. Imam stariju sestru koja predaje na koledžu Champs-Plaisants. Što se mene tiče, ovde sam osnovao svoju porodicu. Moja supruga Svetlana, koja ima 51 godinu, takođe je rođena u Sensu i šef je odeljenja u jednom Esat-u (bivši CAT). Zajedno imamo troje dece: Anastasiju, 22 godine, Nemanja, 17 godina, i Tijanu, 15 godina. Imamo jaku vezu sa svojim korenima, a decu smo poslednji put odveli u Srbiju 2022. godine. Takođe želim da u potpunosti otkriju svoju zemlju rođenja, Francusku, kako bi mogli da cene bogatstvo dve kulture koje čine njihov identitet.
Kako danas gledate na grad Sens?
Bez obzira gde se nalazite u Sens-u, on je pun istorije. Lepota se, naravno, nalazi u našoj katedrali i gradskoj kući. Uvek su me privlačili gradovi sa bogatom istorijskom prošlošću. Iako je grad premali, ne smemo zaboraviti da je Sens trebalo da bude glavni grad Francuske. Katedrala u Sensu dominirala je katedralama u Chartres, Orléans i Reims-u. Ovaj polumesec, koji se nalazi južno od Pariza, hranio je Francusku u to vreme. Odrastao sam ovde i video promene tokom godina. Danas primećujemo da je Grand Rue, nekada pun mladih ljudi, mirniji. Trgovina se razvija, a mnogi mladi ljudi se okreću internetu radije nego da posećuju ulice za kupovinu. Ipak, Sens ostaje dinamičan, posebno tokom prenosa utakmica ili prolaska olimpijskog plamena. Grad ima veliki potencijal, posebno sa svojim istorijskim nasleđem, kao što je katedrala. Šteta što nema univerziteta.
Možete li nam reći nešto o Francusko-srpskom šumadijskom udruženju kojim predsedavate?
Već 10 godina sam predsednik udruženja Šumadija, koje ove godine 19. oktobra slavi 45 godina postojanja. To je način da održim vezu između mog srpskog porekla i grada Sens-a. Udruženje broji oko stotinu vernih članova. Sledeći izbori su 2026. godine i voleo bih da prenesem baklju. Cilj udruženja je kulturni: prenošenje srpskih vrednosti i kulture. Organizujemo proslave kao što su Dan žena (obroci i muzika) 8. marta i Nova godina, kao i prisutnost na Sajmu.
Kakvi su vam planovi za Sens kao opštinskog odbornika?
Moj cilj je jednostavan: da budem koristan svom gradu i njegovim stanovnicima. Želim da se uključim u projekte koji ističu bogatstvo Sens-a, a da pritom budem pažljiv prema potrebama zajednice. Pred Sens-om je svetla budućnost i ponosan sam što mogu da doprinosim njegovom razvoju.
S kim imate najbliže odnose u odboru?
Najbliži sam sa Gérard Brunin, delegatom za radove. On je odgovoran za upravljanje imovinom, i kao i ja, pragmatičan je. Ne zaustavljamo se na problemima, već idemo napred sa rešenjima. To je ono što nas izdvaja od nekih drugih ljudi oko nas.
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
