Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da su predviđanja da evrozona nastavi svoj privredni rast u 2022. i 2023. godini, ali da će on biti manji od očekivanog zbog „teškog uticaja” rata u Ukrajini. Ona je nakon samita lidera EU u Briselu pozvala na pripremu za moguće dalje smetnje u isporukama ruskog gasa ka Evropi, piše Politika.
„Rat u Ukrajini ima teške posledice i na privredni rast i na inflaciju u Evropi. Videli smo ruske ometajuće aktivnosti oko isporuka gasa, a cene su porasle ne samo u oblasti energetike, već je poskupela i hrana. Moramo pregledati nacionalne planove i obezbediti da svi budu pripremljeni za dalja ometanja”, poručila je Lajen.
Ona je ponovila da EU radi na zajedničkoj nabavci gasa i najavila da će se Evropska komisija taj plan predstaviti u julu. „Nećemo se više vraćati na jeftina fosilna goriva. Pored trenutne pomoći najpogođenijima, važno je da pomognemo ekonomijama da se prilagode novim uslovima. Koren naših problema jeste zavisnosti od fosilnih goriva i toga se moramo osloboditi”, poručila je Lajen, prenosi Tanjug.
Ona je podsetila da EU planira mobilizaciju 300 milijardi evra da bi se došlo do više različitih dobavljača energenata, a udaljilo od Rusije, da bi se povećala energetska efikasnost i što više prešlo da „domaću zelenu energiju.„ Fon der Lajen kaže da su isporuke energenata iz SAD u EU porasle za 75 procenata ove godine, iz Norveške za 15 procenata, iz Azerbejdžana za 19 procenata.
Predsednica EK dodaje da je u 2021. godini EU postala drugo tržiste u svetu po povećanju kapaciteta u oblasti obnovljivih energenata.