Prvog dana ga je smestila u dom, a zatim se vratila kući po njegove stvari. Nije želela da prisustvuje tom pakovanju i raspakivanju, činilo joj se da će tako sve biti manje bolno. Ubedila je sebe da je to najbolja opcija – i za njega i za nju.
Vikend je doneo nešto što nije očekivala. Pismo. Drhtavim rukopisom, njen otac joj je napisao:
„Ćeri moja, od tri kilograma sam te podizao, a meni sad, kad je najteže, ti me poslala među ove nepoznate ljude i pustila na milost i nemilost“.
Reči su je pogodile kao grom. Grlo joj se steglo, suze su joj same tekle niz lice. Da li je pogrešila? Da li je zaista odustala od njega onda kada mu je bila najpotrebnija? Provela je dane mučena grižom savesti, osećajući se kao najgora ćerka na svetu.
U početku je odbacila tu ideju, kao da ju je zabolela sama pomisao na to. Zar da njen tata, stub njenog detinjstva, čovek koji ju je učio da vozi bicikl i pravio od plastičnih flaša lutkice kada nije imala novca za skupe igračke – završi među strancima? Ne. To nije dolazilo u obzir.
nastavak na sledećoj stranici
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
