Da usvojimo dete – rečenica koja nosi neverovatnu težinu, iza koje se kriju godine želje, nade, strepnje, iščekivanja, rečenica koja otvara vrata u sasvim drugačiji život. Svoje iskustvo prenose nam Ana (44) i Radoje (56) Simonović koji su posle sedam godina uspeli da usvoje dva dečaka, rođenu braću, piše Nova.rs.
„Ideja o usvajanju je oduvek postojala kod nas, a pritom nismo ni znali da ćemo imati poteškoća da se ostvarimo kao roditelji. Čak i da smo dobili biološko dete, svakako bismo se odlučili i za usvajanje jer je naša želja da imamo što više dece. Odluka je bila od srca, bez ikakvih dilema i premišljanja. Zajedno smo rešili i zajedno pokrenuli sve“, počinju priču Simonovići.
Ipak, ta lepa želja nije dovoljna. Birokratija je velika prepreka s kojom se suočavaju mnogi parovi u Srbiji koji bi da usvoje dete. Mnogi i odustanu. Ana i Radoje su borbu vodili sedam dugih godina. Prve tri godine su se uglavnom raspitivali, tražili neophodne informacije u centru za socijalni rad, ponekad pomišljali ima li ikakve nade da uspeju, pa tek onda podneli zvanični zahtev za usvajanje.
„Od svega je bilo najteže skupiti papire. Bez obzira na to što uvek treba da se navede koji je razlog pribavljanja dokumentacije, čekanje nije moglo da se izbegne. Nekad je trajalo mesecima. Razumemo oboje da je veoma bitno sve priložiti, ali za sve treba vremena, naročito što smo oboje u radnom odnosu i ne postoji uvek mogućnost odsustva.“
„Ide se u Centar za socijalni rad u mestu u kome bračni par živi. Pre predaje dokumentacije par puta sam išla da se raspitam o nekim detaljima. Dešavalo se da niko neće da vas primi. Onda vam jedni pričaju jedno, drugi drugo. Nekad sam nailazila na sjajan prijem, a nekad su odgovori bili prilično surovi. Od dokumenata su nam tražili dosta toga – dokaz o prebivalištu, venčani list, izvod iz knjige rođenih, lekarsko uverenje za oboje, potvrdu da nismo lišeni roditeljskog prava, da nismo osuđivani, da se protiv nas ne vodi sudski postupak, dokaz o nekretninama u našem vlasništvu i izvod o svim našim prihodima, i plati i onim dodatnim ako ih ima. Tu je i dokumentacija koju pribavlja centar za socijalni rad. Što se tiče kavdrature prostora u kom bi deca živela, postoje neka pravila, ali nama to niko nije pominjao jer je očigledno bilo zadovoljavajuće ono što su videli u izvodu iz katastra koji je suprug nosio kad je prilagao podatke o neketninama koje se na njega vode“, kaže Ana.
nastavak na sledećoj stranici
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,
